Dva veka od rođenja „Božjeg špijuna“ | Mozaik | DW | 05.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dva veka od rođenja „Božjeg špijuna“

Seren Kjerkegor rođen je 5. maja 1813. godine. Nije bio samo filozof i teolog već pre svega istražitelj istine i ljudske duše – zbog čega i danas važi kao utemeljivač moderne psihologije.

Kirkegaard / Zeichn. von N.C.Kierkegaard Kierkegaard, Soeren Aabye daen. Philosoph u. Theologe, Kopenhagen 5.5.1813 - ebd. 11.11.1855. - Portraet. - Zeichnung, um 1838, von Niels Christian Kierkegaard (1806-1882); spaetere Kolorierung. E: Kirkegaard / Drawing by N.C.Kierkegaard Kierkegaard, Soeren Aabye Dan. philosopher and theologian. Copenhagen 5.5.1813 - ibid. 11.11.1855. - Portrait. - Drawing, c. 1838, by Niels Christian Kierkegaard (1806-1882); Coloured later.

Sören Kirkegaard Philosoph Theologe Dänemark Zeichnung Portrait

Visokonadarenom sinu jednog bogatog danskog trgovca vunom, vrata sveta bila su od samog početka širom otvorena. Nakon završenih studija teologije, čekala ga je sigurna karijera i brak sa devet godina mlađom i izuzetno lepom Reginom Olsen. Ali, Seren Kjerkegor izabrao je nešto drugo. Iz istoričarima i njegovim biografima sve do danas nerazumljivog razloga, on je raskinuo veridbu i nešto kasnije započeo sasvim novi život – život pisca i filozofa koji će uticati na generacije najvećih umova u istoriji čovečanstva.

Nyhavn in Kopenhagen, aufgenommen am 17.05.2012. Foto: Lars Halbauer

Nije napuštao rodni grad Kopenhagen

Prekid veridbe izazvao je u ondašnjem Kopenhagenu neviđeni skandal, a nerazumljiv je bio utoliko više jer je Regina sve do kraja Kjerkegorovog života ostala njegova najveća i neprežaljena ljubav kojoj je posvetio svoje celokupno životno delo. Sama Regina Olsen je zbog šoka posedela, ali se, nakon nekog vremena, ponovo verila i udala. Za razliku od nje, Kjerkegor je nakon prekida sa njom započeo život u kojem je, između ostalog, dokazao da zaista poseduje talenat za patnju, ali i izdržljivost.

„Bio je Frojd veći od samog Frojda“

Genijalni mislilac je, prema sopstvenim rečima, većinu svog života posvetio „unutrašnjim putovanjima“, istraživanjima najdubljih tačaka sopstvene duše, istražujući toliko intenzivno njenu dubinu da njegov „rad“ važi kao preteča psihoanalize. Predmet njegove analize bili su patnja, sumnje, briga, uteha, gubici, ali i skrivene čežnje, poput onih seksualnih. „Kjerkegor je bio pristalica Frojda, mnogo pre nego što se Frojd uopšte pojavio“, kaže Joakim Garf, jedan od njegovih biografa.

SIGMUND FREUD (1856 - 1939) Austrian neurologist and founder of psychoanalysis reading a manuscript. Date: 1938 (Mary Evans Picture Library) Keine Weitergabe an Drittverwerter., Nur für redaktionelle Verwendung.

Sigmund Frojd

Njegova razmišljanja, zaključci i pisana dela imali su, kao malo čija druga, neopisiv uticaj na razvoj evropske kulture. Uticao je ne samo na književnike poput Rajnera Marije Rilkea, Franca Kafku, Roberta Musila, Maksa Friša, Semjuela Beketa i Tomasa Bernharda, već i na filozofe kao što su Karl Jaspers, Martin Hajdeger i Žan-Pol Sartr.

Životni cilj „Božjeg špijuna“, kako je sam sebe voleo da zove, bio je, između ostalog u tome da „pravi smisao poruka Novog zaveta potpuno rasvetli i osvetli“. Naročito je svoje poslednje godine života posvetio borbi protiv „egoistične i samodovoljne“ Luteranske crkve i danskih sveštenika. Njegova gledišta, ma koliko radikalna bila, ipak su na neki način doprinela tome da protestantska teologija postane uverljivija.

Osoba izuzetne osećajnosti

Za većinu teologa i istoričara, Seren Kjerkegor je bio i ostao jedna od najtajanstvenijih osoba u istoriji uopšte. Mnogi tvrde da je njegova ličnost sama po sebi jedna od najsloženijih uopšte, da je osim toga imao neverovatan dar „severnjačke sposobnosti patnje koji je sve pozitivno u životu prekrivao tamnom ozbiljnošću“, te da je i „najsrećnije trenutke u životu uništio teškom i tamnom religioznošću“.

* ARCHIV ** Der franzoesische Schriftsteller und Philosoph Jean-Paul Sartre sitzt an seinem Schreibtisch in Paris am 28. Nov. 1948. Sartre, die Leitfigur des Existenzialismus, starb vor 25 Jahren, am 15. April 1980. (AP Photo) ** zu unserem Korr APD8565 **

Uticao je i na Sartra

U svom najpoznatijem delu „Pojam strepnje“ (1844) Seren Kjerkegor se, na primer, bavio razlikom između straha i bojazni. Dok se bojazan odnosi na nešto konkretno, strah je dokaz da je čovek predodređen za nešto više nego da bude samo biće kao i svaki drugi.

Pa ipak, uprkos svemu, Kjerkegor ipak nije bio čudovište kakvim su ga kasnije prikazivali. Njegovi savremenici opisivali su ga kao opuštenog, uglavnom dobro raspoloženog čoveka koji poseduje redak dar saosećanja sa drugima, osobu izuzetne osetljivosti koja nikada ne prelazi granice intime druge osobe. I crteži iz tog vremena potvrđuju isto – prikazuju ga kao simpatičnog gospodina sa šeširom i „satiričnim“ osmehom na licu.

Seren Kjerkegor preminuo je u Kopenhagenu, 11. novembra 1855. kada je imao samo 42 godine. Preminuo je iznenada, srušivši se na ulici. Svoje celokupno životno delo posvetio je svojoj jedinoj i najvećoj ljubavi Regini Olsen.

Autorka: Željka Telišman (epd)

Odg. urednica: Ivana Ivanović