1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Dva i po milenijuma maratona

Sve je počelo pre dva i po milenijuma. Nakon velike bitke kod Maratona, prvi je put istrčana junačka distanca od 42.195 metara. Rođen je – maraton. Po mišljenju mnogih, to je najstarija sportska disciplina u svetu.

Najstarija sportska disciplina nastala slučajno

Najstarija sportska disciplina nastala slučajno

Prvi maraton bio je junački podvig jednog glasnika, a danas je to moderna zanimacija za milione ljudi širom sveta. Dva i po milenijuma nakon bitke kod antičkog Maratona, svetski krem ove discipline ponovno se sastaje ovog vikenda u – Grčkoj. U Atini. U nedelju se u grčkoj prestonici održava 28. gradski maraton i slavi se 2.500-ti rođendan prvog maratona.

Maraton u Atini ima dugu tradiciju. Specijalno povodom održavanja prve moderne Olimpijade 1896. u Atini, upriličena je i kraljevska disciplina. No, tada maratonska trka još nije iznosila punih 42.195 metara. Ta je distanca prvi put na Olimpijadi otrčana u Londonu 1908, a trčalo se od dvorca Vindora do Olimpijskog stadiona.

Maraton je danas masovni fenomen. Najbolje se razvoj tog fenomena može opisati na primeru Berlina. Prvi berlinski maraton održan je 1974. godine u predgrađu metropole. Učestvovalo je 286 trkača. Na prošlom maratonu u glavnom gradu Nemačke na startu se našlo 40.000 ljudi. Prvi „pravi“ gradski maratoni u Nemačkoj su održani 1981, u Berlinu i u Frankfurtu na Majni. Upravo u tom gradu iduće nedelje završava se i ovogodišnja sezona u Nemačkoj. Većina maratona održava se od aprila do oktobra.

Probrano društvo na jubilarnom maratonu

Startna mesta na jubilarnom atinskom maratonu već mesecima su popunjena. Dozvoljeno je maksimalno 12.500 učesnika. Trči se na prilično teškoj originalnoj ruti maratona sa Olimpijade 1896, na kojoj se održao i olimpijski maraton 2004. Paralelno sa trkom, održavaju se brojne manifestacije, kao na primer simpozijum o istoriji maratona. Prvi maraton otrčan je 490. godine pre Hrista. Nakon bitke kod Maratona, jedan muškarac je trkom požurio do Atine, kako bi vladarima preneo vest o pobedi Grka nad persijskim agresorima.

Maraton u Kelnu, u pozadini je čuvena katedrala

Maraton u Kelnu, u pozadini je čuvena katedrala

U senci klasičnog (gradskog) maratona, odnedavno su procvale i neke druge sportske discipline. Sve češće se trče i štafete, pogodne za hobi-trkače u nešto slabijoj formi, te trke na biciklima sa tri točka. Najčešća motivacija za bavljenje maratonom je pozitivni efekat trčanja na zdravlje. A najveći problem današnjih amatera – prevelike ambicije. Neretko se u medijima može pročitati i vesti o smrti hobi-maratonaca koji su bili nepripremljeni na velike napore.

Najveći i najpoznatiji svetski maraton trči se u Njujorku. Globalno su poznate i gradske trke u Londonu, Parizu, Čikagu i Berlinu. Subjektivno dodajemo da je jedan od najlepših i Beogradski maraton. Najbolje ikada istrčano vreme na jednom maratonu postigao je Egipćanin Hajle Gebrsalasije: 2 sata, 3 minuta i 59 sekundi. Svetski rekord istrčao je na berlinskom maraton u septembru 2008.

sid/rtr/dpa/sma/jk/nr

  • Datum 29.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PtxQ
  • Datum 29.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PtxQ