Dužnička kriza - Nova godina, stari problemi

Na sastanku ministara finansija Evropske unije u ponedeljak i utorak u Briselu (23. i 24. januar) razgovori se ponovo vrte oko istih tema kao i prošle godine: dužnička kriza u Grčkoj, fiskalni paket za Evropu, restrukturiranje, otežan pristup svežem novcu kod banaka, pad boniteta članica EU i banaka kao i obim Fonda za pomoć prezaduženim državama. Ministri pokušavaju da nastave da deluju na više frontova istovremeno.

Grčki pacijent

U ovom trenutku takozvana Trojka, koju čine eksperti Evropske komisije (EK), Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ponovo proveravaju da li Grčka može da ispuni ciljeve kao i da li može da preuzme odgovornost za novu tranšu kredita. Već je više nego jasno da je deficit te zemlje suviše visok, a privredni rast pak suviše nizak. Nemačka kancelarka nedavno je izjavila da će Grčka tek 2020. godine moći da stane na svoje noge i da do novca dolazi na finansijskim tržištima. Ukoliko Grčka do sredine marta ne dobije svež novac od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, država bi mogla da bude platno nesposobna.

Međutim, pregovori između međunarodnog udruženja banaka i grčke vlade teku izuzetno sporo i trebalo je da budu već odavno završeni. Sporne su još uvek kamatne stope na obveznice i rokovi otplate. A drugo, pojedini poverioci uopšte nemaju interesa da dobrovoljno otpišu dugove, jer su dobro osigurani ukoliko Grčka ne bude mogla da otplaćuje dugove. I zbog toga radije spekulišu o bankrotu te zemlje.

Otpis duga je zapravo drugi deo paketa pomoći koji bi Grčku trebalo da iščupa iz dužničkog blata u kojem se još uvijek nalazi. Sve dok se ne regulišu prava privatnih poverilaca, zemlje evro-zone ne žele da isplate drugu tranšu kredita. O isplati druge tranše kredita odlučuju eksperti Trojke koji od prošle sedmice borave u Grčkoj.

Banke u krizi

Usko povezana sa dužničkom krizom u evro-zoni je i situacija u evropskim bankama. Do 1. jula banke bi trebalo da dobiju oko 100 milijardi evra dodatnog kapitala kako bi se obezbedile za eventualno nove neuspehe na polju državnih obveznica. Nekima od njih potrebna je pomoć država. Mnoge banke ne veruju jedne drugima. „Kreditna kriza je već tu“, ocenio je šef Instituta nemačke privrede, Mihael Hiter za Zidojče cajtung. Savezna asocijacija nemačkih banaka odbacuje takve procene. Kako bi se održala likvidnost bankarskog sektora, Evropska centralna banka je još pre Božića bankama pozajmila, oko 400 milijardi evra i to skoro bez kamata.

Slamka spasa u nemirnom, krizom uzburkanom moru, je de fakto Evropska centralna banka. Ona masovno kupuje državne obveznice prezaduženih zemalja, a bankama, koje su u krizi, na raspolaganje daje neograničene količine novca. Takav kurs koji bi mogao da vodi devalvaciji valute kritikuje pre svih Nemačka banka. Druge evropske zemlje, kao što su Italija, Španija i Francuska zahtevaju još aktivniju ulogu ECB. Ali, njen predsednik Mario Dragi još uvek odbija da tržištima stavi na raspolaganje velike količine novca i jednostavno štampa nove količine evra. A to je recept koji su koristile Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država i Engleska banka.

Autor: Bernd Rigert / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković