1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dunav - reka razlicitih kultura

Ima neceg otmenog, eksluzivnog, u epohi mlaznjaka i super-brzih vozova, ako se krene na sporo putovanje rekom. Danas vas pozivamo na krstarenje rekom Dunav, na deonici od Pasaua do Budimpešte... Prilog Gerda Šmica:

Ne! Tako plav, kako je predstavljen u beckim valcerima, Dunav i nije. Verovatno nikada to nije ni bio. Dunav je multikulturna reka, kao ni jedna druga u Evropi. Od izvornih recica, Brigaha i Brega na Švarcvaldu, do ušca deltom od preko 5650 kvadratnih kilometara u Crno more protice Dunav kroz devet zemalja. Putovanje Dunavom je i putovanje evropskom istorijom: od rimskih legionara, preko kajzera i kraljeva, imucnih gradana i srednjevekovnih trgovacva: svi su oni ostavili tragova na prostoru sliva ove reke.

Deonica te reke izmedu Pasaua i Budimpešte se ubraja u klasicne rute krstarenja: istorijski zamkovi, raskošne crkve, tihi manastiri, barokni gradovi, izmedu njih nedirnute ravnice, gradovi kao Bec, Bratislava i Budimpešta sa svim vojim umetnickih i kulturnim vrednostima. Polazimo na naše putovanje Dunavom u starom biskupskom gradu Pasauu, na tromedi Istocne Bavarske, Ceške i Gornje Austrije. Pred nama je stari grad na ušcu reke In u Dunav, a malo dalje je i reka Ilc. Grad leži na tri reke. Retkost. U desetom veku je biskupija Pasau bila u rukama Madara. Jozefa Brandenburg, koja nam pokazuje grad, kaže:

"U 18. veku je biskupija podeljena, sva imovina Austrijanaca je izgubljena. Biskupi su bili gospodari grada i osatli su to sve do sekularizacije 1803", kaže Juzefa Brandenburg i ukazije na cuvenu katedralu Pasauu u kojoj su isto toliko cuvene orgulje sa 17 974 cevi i 263 registra. Položaj grada na vodi, oblici i boje kuca u starom gradu, cine da mesto lici na južnjacki grad; kao da je u Italiji.

Sledeca stanica našeg krstarenja ja Estergom. Vec izdaleka vidimo ogromnu crkvu. Bazilika je dugacka 140 metara, široka je 70 metara, a fasada joj je visoka 22 metra, stubovi su u korintskom stilu. Kupola se ubraja u najvece u svetu. Katedrala je bila uporište madarskog katolicizma, ujedno i istorijski centar Madarske. Duž Dunava, koji pored ovog mesta elegantno meandrira u pravcu juga smo izašli na izlet autobusom, do Sentandreje, kolonije umetnika, u kojoj je muzej keramike. Tu žive mnoge nacionalne manjine: 25 000 Slovaka, 30 000 Rumuna, 55 000 Srba, 50 000 Hrvata, 15 000 Slovenaca i 240 000 podunavskih Nemaca, a pre Drugog svetskog rata ih je bilo 400 000. Kroz grad nas danas vodi Zoltan Pec.

Budimpešta je nesumnjivo vrhunac našeg krstarenja Dunavom. Vožnja rekom uvece je pravi doživljaj. Glavni grad Madarske je poznat po svojim svetlostima nocu. Grad je zaista integrisan u reku i obratno. Duž obale se nežno nižu fasade zgrada u jugendstilu.

Divimo se cuvenoj katedrali koja je 1849. povezivala oba dela grada, Budim i Peštu. Divimo se ogromnoj zgradi parlamenta, visokoj 96 metara, dugackoj 268 metaara, širokoj 118 metara. Na prednjoj fasadi u novogotskom stilu su kao ukrasi mnogobrajni tornjevi. Osvetlenji nocu. Gore na utvrdenju nas vodic Jurij Sel podseca na pocetak narodnog ustanka 1956, posle nedelju dana krvavo ugušen od strane sovjetske armije. Bila je to nacionalna tragedija zbog koje je Madarska propatila više decenija:

Pre 300 godina je monah Abraham pisao svetoj Klari: Velik i užasan je Dunav, jeziv i velik. Još pre samo 50 godina je putovanje rekom bilo opasno po život, zbog brzaka, stena, virova. Za vreme naše plovidbe smo dvadeset dva puta prolazili kroz ustave na reci.

Sada smo u Bratislavi, glavnom gradu Slovacke. Nema sumnje da je od svih ideja takozvane "plišane" revolucije mnogo toga izašlo samo kao iluzija. Malo je ostvareno u ekonomskoj i socijaloj politici. Ipak je ucinjen dramatican korak u pravcu demokratizacije, bar u tom gradu. U nacionalnoj galeriji svira mladi ansambl. U gradu ne podseca ništa više na bivši istocni blok. Gradi se mnogo. Staro jezgro je prelepo, sa uskim sokacima, tajanstvenim dvorištima, senovitim trgovima, krajem osamdesetih godina u ocajnom stanju, danas renoviranim. Barok, rokoko i jugendstil se ovde preplicu danas u punom staju. Grad nam pokazuje Kristina Miškova:

Visoko iznad Dunava se uzdiže Hrad, nekada slovensko granicno utvrdenje, u odbranu od najezde Turaka, kasnije rezidencija carice Marije Terezije. Tu je 1207. rodena Elizabeta, cerka madarskog kralja. U donjem delu, u gradskoj palati je 26. decembra 1805. zakljucen Bratislavski mir, koji su potpisali car Karlo II i Napoleon, kojim je oznacen kraj rimskog carstva. Dva i po stoleca je Bratislava, pod imen Poconji, bio glavni grad Madarske.

Velicanstveno ore naš brod površinu vode. Na obalama se nižu ravnice, mocvare, guste šume, rukavci. Tu žive mnoge retke ptice. Možda te prirode tu više i nece biti, jer je odavno planorano podizanje džinovske hidrocentrale, tako da bi veliki deo ovih površina trebalo da bude potopljen. Cena civilzaiceje. Da li ce natura i kultura preživeti?
  • Datum 05.03.2004
  • Autor Gerd Schmitz
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAqU
  • Datum 05.03.2004
  • Autor Gerd Schmitz
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAqU