1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Duh pravoslavlja se vraća i u Mostar

Crkvena zvona sa pravoslavnih svetinja ponovo odzvanjaju dolinom Neretve. Dočekan je najradosniji hrišćanski praznik. Mnogo godina nije bilo tako, ali se sa povratkom Srba u Mostar i okolinu i duh pravoslavlja vraća.

Deca na božićnoj liturgiji u Mostaru

Deca na božićnoj liturgiji u Mostaru

Prvi put posle rata ponoćnu liturgiju u Mostaru služio je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. „Neka je blagoslovljen ovaj vaš dolazak u ovu mostarsku vitlejemsku pećinu. Neka je blagosloven dolazak svih naših prijatelja koji su s nama. A s nama su večeras ovde i naša braća, rimokatolički sveštenici. Neka je i njima zahvalnost naša i ljubav naša“, reči su koje je vladika Grigorije uputio na početku svog obraćanja građanima Mostara.

Od tradicije se ne odustaje

Vladika Grigorije po prvi put posle rata služi liturgiju u Mostaru

Vladika Grigorije po prvi put posle rata služi liturgiju u Mostaru

Borislav Škoro među prvima se vratio u Baćeviće, najveće srpsko selo u mostarskoj opštini. Reč je o pitomom kraju, udaljenom svega nekoliko kilometara od Mostara. Sa suprugom Olgom već jedanaesti Božić dočekuju u svom domu, koji je uvek otvoren za porodicu i prijatelje. Iako se, kaže, sećaju boljih dana kada je trpeza bila bogatija a kuća punija, od tradicije se ne odustaje.

„Božić se obeležava tradicionalno. Svako prema svojim mogućnostima. Ranije su mogućnosti bile bolje, ali ipak i pored toga što je zaposlenost slaba, za ovaj dan se snađu i obeleže ga kako Bog zapoveda“, priča Škoro.

Dan uoči Božića je Badnji dan. Reč badnji je staroslovenskog porekla i znači bdeti, biti budan. Tako na Badnje veče ne spavamo, nego čekamo rođenje Bogomladenca. „Badnjak se ostavlja pred kućom, a tek kada padne noć, domaćin ga iseče i unosi u kuću da naloži vatru. Badnjak simbolizuje ono drvo koji su pastiri doneli i kojim je zagrejana pećina u kojoj se rodio Bogomladenac. Kroz mesta koja imaju crkve, svečana kolona donosi ili dovozi ukrašen badnjak, prisloni ga uz crkvu, a naveče ga pale uz veliko veselje, osećaj zajedništva i blagosti koje u duše unosi božićno slavlje“, priča naš domaćin.

Supruga Olga sa ponosom dodaje kako je i ove godine na trpezi česnica – posebna vrsta pogače ali i pečenica od bravljeg mesa. Posuta je pšenica i kukuruz kako bi godina bila rodna i berićetna. „To je porodični praznik, ali dolaze i prijatelji. Čestitaju telefonski, dolaze u kuću, prvi, drugi dan…I mi posećujemo rodbinu. Zvale su me sestre. Stigli su nam sin i unuk iz Trebinja. Nadam se da će danas i sutra još prijatelja navratiti“, kaže Olga.

Nada u lepše i veselije Božiće

Još više Srba bi se vratilo da nije velike nezaposlenosti

Još više Srba bi se vratilo da nije velike nezaposlenosti

Naselje Baćevići međunarodni predstavnici su isticali kao primer uspešnog povratka predratnih stanovnika srpske nacionalnosti. Danas, samo 6 stanovnika Baćevića su i zvanično zaposleni u Mostaru. Iako se pre rata nisu isključivo bavili poljoprivredom, danas je to osnovna delatnost u ovom prigradskom naselju, kaže naš domaćin Borislav Škoro dok podvlači: „Mnogi bi se vratili u Mostar, da imaju od čega živeti“.

Pre rata, u Mostaru je živelo oko 25.000 Srba, a broj povratnika danas iznosi oko 8.000. Mnogi od njih, zbog nemogućnosti zaposlenja, prodali su ili zamenili svoju imovinu, trajno napustivši Mostar. Boro i Olga odlučili su da ostanu u svom domu, u nadi da će iduće Božiće dočekati još veselije u krugu starih i novih prijatelja.

autor: Sanel Kajan, Mostar

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 07.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LNol
  • Datum 07.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LNol