Dugotrajna izbeglička kriza
19. jun 2009.
Broj interno raseljenih značajno je veći od broja izbeglih jer je u proteklom periodu oko 250.000 izbeglica dobilo državljanstvo Srbije ili se vratilo kućama. Danijela Popović-Roko, predstavnik Komesarijata za izbeglice, kaže da je bitno veći broj povratnika u BiH nego u Hrvatsku jer su u Bosni omogućeni mnogo bolji uslovi za povratak, a vraćena su i mnoga imovinska prava, što u Hrvatskoj nije slučaj:
“To je bio veoma snažan impuls za povratak tih ljudi u Bosnu i Hercegovinu, ali je bila i jako dobra osnova za integraciju. Smatramo da su izbeglice same sebi najveći donatori. Ni jedna zemlja ili međunarodna pomoć ne može da obezbedi tim ljudima sve što su nekada stekli i izgubili. Čine se veliki napori da se shvati značaj prava stečenih u zemlji porekla i da se omogući olakšan pristup izbeglica tim pravima.”
Da bi prevazišao zastoj u povratku izbeglica u Hrvatsku, UNHCR je inicirao sastanak predstavnika komesarijata za izbeglice Srbije i Hrvatske. Do sastanka ipak nije došlo zbog, kako je rekla Danijela Popović-Roko, odbijanja hrvatske strane.
Povratak na Kosovo
Problema ima i u procesu povratka interno raseljenih lica sa Kosova. Svega pedesetak izbeglih lica vratilo se kućama tokom prošle godine, a jedan od razloga za to je proglašenje nezavisnosti Kosova. Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, navodi da najveće interesovanje postoji za povratak u sela jer je tamo pritisak lokalnog albanskog stanovništva znatno manji nego u gradovima.
“Stvar povratka je pitanje slobodne volje. Ako Srbi posle deset godina i dalje žele da se vrate – sigurno će se i vratiti. Da li će biti mesta za sve? Nisam siguran jer će gradovi na Kosovu uvek biti veliki problem. Ali, kako vreme prolazi, čini se da i tamo tenzije polako opadaju.”
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju preplavljeno je zahtevima za povratkom imovine i odštetnim zahtevima koji se odnose na imovinu uništenu tokom ratnih dejstava. U cilju efikasnijeg rešavanja imovinskih pitanja izbeglih Srba i drugih nealbanaca, planira se otvaranje nekoliko kancelarija na Kosovu.
Autor: Miloš Santrač, Kragujevac
Odgovorni urednik: Nemanja Rujević