1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Duga istorija borbe za građanska prava

Pre 160 godina, 27. decembra 1848, definisana su „Osnovna prava nemačkog naroda“. Na taj način prvi put u nemačkoj istoriji utvrđena su prava pojedinačnog građanina i stvoreno jedinstveno građansko pravo.

default

Nemački ustav

Građani Bona bez mnogo razmišljanja navode koja osnovna prava su im važna.

Lična sloboda, da mogu da radim ili ne radim šta ja hoću. Naravno u okviru zakona.

Da svi imaju jednaka prava, da su svi tretirani na isti način, da vlada pravda i da boja kože ne igra nikakvu ulogu. Da su žene i muškarci izjednačeni u svojim pravima.

Sloboda u religioznim pitanjima .

Sloboda mišljenja. Da mogu da kažem šta hoću.

Presudna 1848. godina

Sve su to prava koja se, zahvaljujući ustavu, u Nemačkoj pišu velikim slovom. Još pre 160 godina je to bilo drugačije. 1848 godina je bila odlučujuća kada je reč o borbi za osnovna ljudska prava. Bila je to godina revolucije i ustavnih debata. Na kraju godine, tačnije 27.decembra 1848. nastao je prvi katalog osnovnih prava za nemački narod. Mihael Štolajs, profesor javnog prava i novije pravne istorije u Frankfurtu kaže:

“To je predstavljalo oslobođenje od apsolutističke vladavine, od političke kontrole, cenzure. Sve ono što mi danas svrstavamo pod osnovna prava, bila je u to vreme politička tema. Kratko rečeno, društvo je želelo da se emancipuje.”

Naravno da su u to vreme na jugu Nemačke, u Bavarskoj, Vitembergu i Badenu, mnoge oblasti bile uređene - osnovna prava u pitanjima vlasništva, medija i prava na mišljenje. Međutim, da li je građanin mogao da ustane i zahteva striktno poštovanje svojih prava?

“On je to mogao da zatraži, ali u to vreme dokument nije bio zasnovan na ustavu. Monarh nije morao da se povinuje zakonu. Zbog toga je postojala cenzura kao i mnoštvo zakonskih propisa koji su služili realizaciji pojedinačnih ekonomskih, političkih i privatnih interesa.”

Francuska revolucija kao inspiracija

Članovi tek izabrane nacionalne skupštine su želeli to stanje da promene. Inspirisani francuskom revolucijom, založili su se 1848 godine za slobodu i jednakost svih Nemaca. 27. decembra su definisali 9 paragrafa sa mnoštvom tačaka, kao “Osnovno pravo nemačkog naroda”. Od tog momenta svi Nemaci su jednaki pred zakonom, ili kako to u zakonu stoji:

“Svaki Nemac ima pravo da kroz reč, pismo, štampu ili slikoviti prikaz iznese svoje mišljenje. Sloboda medija ne sme ni pod kakvim uslovima biti ograničena, suspendovana ili prekin uta.”

Krajem marta 1849 godine nacionalna skupština usvojila je ustav kao i katalog osnovnih prava. To je bilo revolucionarno. Ali ubrzo je pao u vodu san o slobodi i jednakim pravima za sve. Dve države u Nemačkom savezu bile su protiv: Austrija i Pruska. Svim sredstvima su ugušili proteste i raspustile skupštinu.

Dakle, 1848. nije bilo moguće integrisati u ustav i osnovna prava. Ali ko poznaje nemački osnovni zakon, dakle ustav, usvojen maja 1849. taj zna da je se u njemu nalazi i rečenica: „Sloboda pojedinca je nepovrediva.” Istoričar Mihael Štolajs je uporedio katalog osnovnih prava iz 1848. godine sa pravima obuhvaćenim ustavom.

“Oni su u supstanci veoma slični. Dakle reč je o slobodi okupljanja, mišljenja, slobodi medija kao i o ekonomskim osnovnim pravima. Ono što je novo u ustavu to je da su ta prava neposredno važeća. Ranije su ona bila više okvirne rečenice za zakonodavca.”

  • Datum 27.12.2008
  • Autor T. Gerhojser
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GNIW
  • Datum 27.12.2008
  • Autor T. Gerhojser
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GNIW