Dug star više od 20 godina | Evropa | DW | 28.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Dug star više od 20 godina

Pregrađivanje neukrotive Drine branom dugom 460 i visokom 90 metara počelo je 1962. i završeno krajem 1966. godine. To je najveći hidroenergetski projekat na Drini. Sredinom jezera prolazi granica između BiH i Srbije.

Staudam Bajina Basta an der Grenze zwischen Serbien und Bosnien und Herzegowina Foto: DW/Marinko Sekulic Undatierte Aufnahme, Eingestellt 24.07.2013

Staudamm Bajina Basta. Perucac See

Bajina Bašta, najveća hidroelektrana na reci Drini počela je s proizvodnjom struje krajem 1966. godine i od tada pa sve do 1992. godine značajan iznos sredstava uplaćivala je u budžete opština Višegrad, Rogatica i Srebrenica na ime naknade za potopljeno zemljište. Početkom rata u BiH uplate su prestale iako hidroelektrana radi svih ovih godina. Koliki je ukupan dug opštinama u BiH niko tačno ne zna. Miroslav Kojić poslanik iz Višegrada u Narodnoj Skupštini RS kaže da se radi o ogromnim sredstvima koja mnogo znače za razvoj ove tri opštine.

Dug od sto miliona maraka?

Staudam Bajina Basta an der Grenze zwischen Serbien und Bosnien und Herzegowina Foto: DW/Marinko Sekulic Undatierte Aufnahme, Eingestellt 24.07.2013

Jezero Perućac je raj za ribare

"Ja imam saznanja po Zakonu Republike Srbije da je to za ovih dvadesetak godina oko sto milona maraka koje Republika Srbija treba da uplati RS. Srebrenica je najoštećenija jer dvije trećine potopljene zemlje je u našoj opštini", kaže načelnik Ćamil Duraković.

Opština Srebrenica svake godine gubi oko dva milona evra na ime naknade za potopljeno zemljište. Nekoliko puta nakon rata kretale su inicijative iz opština za razgovore na ovu temu kaže Duraković, ali "onda to dođe do nekog nivoa višeg, gore i onda tu padaju sve te bilateralne aktivnosti koje treba da se obave između dvije države."

Ratne kompenzacije RS i Srbije

Ovlašćeni službenik za ovu oblast iz opštine Rogatica, Zoran Janković, kaže da po njihovoj proceni opštini Rogatica od naknade za potopljeno zemljište godišnje pripada između pola i milion maraka što je za ovu opštinu sa godišnjim budžetom nešto manjim od pet miliona maraka veoma ozbiljan iznos. Po njegovim saznanjima Vlada RS je deo duga već kompenzirala sa vladom Srbije. Pretpostavlja se da je način na koji su oni to rešavali bile određene kompenzacije za lečenja boraca RS u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Staudam Bajina Basta an der Grenze zwischen Serbien und Bosnien und Herzegowina Foto: DW/Marinko Sekulic Undatierte Aufnahme, Eingestellt 24.07.2013

Kanjon Drine - biser prirode

MIroslav Kojić kaže da se nažalost sve u ovoj zemlji gleda kroz politiku, da do skoro nije bilo volje ni u lokanim zajednicama da se ovaj problem reši zašto on okrivljuje Dodikov SNSD te da je on od kako je postao narodni poslanik, pokušavao problem naknade za potopljeno zemljište da podigne na viši nivo. "Ja sam nekoliko puta postavljao pitanje na ovu temu u Narodnoj Skupštini RS. Dobio sam odgovor da se oko toga pregovara i nekakve sitne politikanske priče, ali nikad ništa konkretno."

Kako se radi o značajnim iznosima za budžete ove tri ratom poharane opštine, u Rogatici su spremni i na nagodbu, uz uslov da se ubuduće naknada redovno uplaćuje. U Srebrenici to ne dolazi u obzir kaže Duraković: "Ja na to ne mogu pristati. Ako je neko tako prebijao dugove na to apsolutno nije imao pravo. Reći ću vam samo jednu činjenicu, sva potopljena zemlja u opštini Srebrenica je bošnjačka zemlja."

Novac je potreban

Nakon sastanka čelnih ljudi Višegrada, Rogatice i Srebrenice rešeno je da se ovaj problem malo ozbiljnije pokrene i o tome je svaka Skupština ponaosob donela zaključke. "Mi insistiramo na naknadi koju je zakon predvidio koja bi se rasporedila na umanjivanje tih štetnih utjecaja, na razvoj sporta, za pomoć socijalnim kategorijama itd. Posljednja inicijativa za rješavanje problema je zajednički nastup ove tri opštine", kaže poslanik Kojić. "Mi treba da stvarno pokušamo svim političkim sredstvima da primoramo našu Vladu da stupi u pregovore sa Vladom Srbije, Elektroprivredom Srbije i da vidimo šta se tu radi i šta je rađeno."

Staudam Bajina Basta an der Grenze zwischen Serbien und Bosnien und Herzegowina Foto: DW/Marinko Sekulic Undatierte Aufnahme, Eingestellt 24.07.2013

Brana je duga 460 i visoka 90 metara

U Srbiji na ovu temu teško je naći sagovornika. Kažu da nemaju ovlašćenja da govore i upućuju nas na Elektroprivredu Srbije. Nakon više pokušaja i pisanih pitanja dobijamo kratak mejl od Jelene Vujović, portparola u kabinetu generalnog direktora. "Elektroprivreda Srbije i Privredno društvo Drinsko-Limske HE nisu ovlašćene da samostalno donose odluke u vezi sa pitanjima odnosa sa opštinama u BiH, već bi to trebalo da bude rešeno na nivou dve države. Tek po postizanju međudržavnog sporazuma može biti reči o konkretnim podacima."

Razvoj Srebrenice bez donacija

U Srebrenici su spremni da svoja prava traže i putem suda, kaže Načelnik Duraković. "Sarađivat ćemo i dalje i zajednički nastupati sa ove dvije opštine, s tim da naš stav ne može biti zajednički da se ti dugovi dosad tako prebijaju. To nema niko pravo da radi jer pravo na ovu rentu imaju svi građani opštine i tu nikoga ne možemo uskratiti." S druge strane bi ta nadoknada znatno poboljšala perspektivu i budućnost opštine. "Time bi budžet postao razvojni sa ta dva miliona eura, ako je to dva miliona jer ne obračunava se samo potopljeno zemljište, tu je još naknada za povećano isparavanje vode, povećana vlažnost koja dovodi do povećanog broja pojava astme i drugih hroničnih bolesti kod stanovništva i niz drugih stavki."

Staudam Bajina Basta an der Grenze zwischen Serbien und Bosnien und Herzegowina Foto: DW/Marinko Sekulic Undatierte Aufnahme, Eingestellt 24.07.2013

Jezero Perućac

Uz rešavanje problema blokade razvoja Banje Guber i uz ovaj prihod od naknade za potopljeno zemljište, Srebrenici ne bi bile potrebne donacije i "milostinja" kako to sada kažu. Srebrenica više ne bi bila najnerazvijenija ili jedna od izrazito nerazvijenih opština u RS i BiH "već bismo se ubrzo vratili u sami vrh razvijenih, gdje smo i bili prije rata", zaključuje Ćamil Duraković.

Autor: Marinko Sekulić Kokeza

Odg. urednica: Ivana Ivanović