Duda nešto "kuva"

Poljski predsednik Andžej Duda je iznenadio i protivnike i pristalice: zahteva promene u političkom sistemu i promene Ustava, kao i referendum o tome. Opozicija i brojni posmatrači su zabrinuti. Od novog Ustava se ne može očekivati ništa dobro kada je reč o odnosu vlade prema sudovima i raspodeli vlasti, navodi se u Varšavi.

Duda je sa svoje 44 godine jedan od najmlađih predsednika na svetu. Njegov politički mentor je Jaroslav Kačinjnski, predsedavajući nacional-konzervativnom vladajućom strankom PiS. Duda je na izborima u maju 2015. godine izabran za predsednika i od tada se nije isticao sopstvenim inicijativama.

Sada dakle izneneđenje: "Vreme je za ozbiljnu debatu o Ustavu", rekao je Duda u jednom govoru. "Ne samo uz učešće elita i političara", već "poljskog naroda". Građani bi trebalo da se izjasne "da li su zadovoljni (političkim) sistemom ili zahtevaju promene." Duda je pri tome već dao odgovor: "Poljska i Poljaci su zaslužili novi Ustav."

Zamislivo jačanje predsednika

Poljaci bi dakle 2018. trebalo da odluče o budućem političkom sistemu, o ulozi predsednika i parlamenta i koja građanska prava i slobode bi trebalo "značajno ojačati". Poljska mora da bude država u kojoj ne sme biti privilegovanih "kasti", kaže Duda. Ova izjava usmerena protiv elita, podseća na izjavu Kačinjskog koji je delio poljsko društvo na "bolju" - i "lošiju sortu".

Svojim izjavama Duda je izazvao žestoku debatu. Čak su i članovi vlade bili iznenađeni. Jedan od najbližih saradnika, pravnik Pavel Muha je rekao da je zemlja još uvek na početku debate o Ustavu.

Opozicija i neki eksperti su izrazili zabrinutost. Andžej Halicki iz liberalne "Građanske platforme" (PO) podseća na predlog Ustava koji je 2010. godine dao sada vladajući PiS: "Ovaj Ustav bi bio kraj demokratske i sekularne države. Poljska bi postala autoritarna ideološka (katolička) država."

Dudin prethodnik Bronislav Komorovski je rekao: "On je povredio Ustav. On će, prema mom mišljenju, u budućnosti biti izveden pred Državni sud." Stoga Komorovski, kako je rekao, u ovoj debati o Ustavu sasvim sigurno neće učestvovati. Drugi kritičari su postavili pitanje da li je pri trenutno dubokoj polarizaciji u društvu uopšte moguća debata o promjeni Ustava.

Značajne pukotine u vladinom taboru

U međuvremenu se špekuliše o tome da li Duda svojom idejom o referendumu najpre želi da stvori manevarski prostor u odnosu na svoj politički tabor. Poslednjih sedmica prvi put je došlo do jasnih napetosti između Dude i spornog ministra odbrane Antonija Maćierevića. Vladajuća PiS pokazuje sve jasnije pukotine. Krajem aprila, prvi put u poslednje dve godine liberalni PO je u ispitivanjima javnog mnijenja prestigao PiS (sa 31 u odnosu na 20 procenata).

Sadašnji ustav je usvojen na referendumu 1997. godine sa 53,5 posto glasova i smatra se modernim. Međutim uvek je bilo predloga za njegovo poboljšanje - uloga predsednika nije jasno ograničena. Adam Bodnar, poljski borac za ljudska prava, rekao je krajem sedmice da on vidi potrebu za manjim promenama, ali ne i za sasvim novim Ustavom.