1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Drvlje i kamenje" po Vesterveleu

Kritikovanje ministra Gida Vestervelea postalo je nacionalni sport, piše Zidojče cajtung. Ministar je pokušao da promeni svoje stavove prema intervenciji NATO u Libiji, ali to mu izgleda neće doneti ništa dobro.

default

Guido Westerwelle

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele juče je u listu Velt am Zontag prvi put odao priznanje misiji NATO u Libiji. Nemačka ne učestvuje u operacijama, a Vestervele je do sada bio prilično uzdržan prema vojnoj akciji. Juče je pohvalio misiju, ali tek pošto ga je pritislo rukovodstvo njegovog FDP-a. Govori se i o mogućoj smeni.

„Bacanje drvlja i kamenja na Gida Vestervelea postalo je omiljeni sport u nemačkoj politici“, započinje svoj komentar ugledni Zidojče cajtung. „To je zakasneli odjek njegovih velikih govorancija. Šta god da sada uradi ministar – uradiće pogrešno. Kritikovaće ga kada donese neku odluku, kritikovaće ga ako tu istu odluku promeni. Da je u pitanju neki drugi političar, ova promena politike prema Libiji bila bi hvaljena; ovako, Vestervelea ponižavaju svi, bez obzira kakav stav imaju o vojnoj intervenciji.“

Westerwelle / FDP / Außenminister

Kao što je i najavio Zidojče, mnogi komentatori nemaju lepe reči za Vestervelea. „Čovek je na svašta spreman samo da bi zadržao uticaj u politici“, piše Badiše cajtung. „Problem je što je Nemačka sebi priuštila ministra koji je prokockao preostali ugled tako što je zabio glavu u pesak. Još je veći problem što se jedan ministar bez renomea igra stubovima nemačke spoljne politike.“

Vestdojče cajtung podseća na kompletna dešavanja oko angažmana u Libiji: „Kako se odmori privode kraju, letnje pozorište tradicionalno zauzima nemačku političku scenu. U glavnoj ulozi Gido Vestervele, koga napadaju svi sporedni glumci – iz opozicije, koalicije, ali i sopstvene partije. Dakle, beskorisna predstava – pravi letnji teatar. Scenario: Vestervele je u martu pred Savetom bezbednosti zastupao stav Vlade da Nemačka neće vojno učestvovati u uspostavljanju vladavine ljudskih prava u Libiji. Ova odluka ne govori u prilog odgovornosti Nemačke, ali nju nije doneo samo Vestervele, kao što bi hteo da predstavi Zigmar Gabriel, šef socijaldemokrata. Glavne pravce nemačke spoljne politike potvrđuje kancelarka.

Westerwelle auf Landesparteitag

Sada kada je jasno da je NATO, bez sopstvenih žrtava, ‘izbombardovao’ Gadafijevu diktaturu, za reč se javljaju mnogi koji su bili u mišjim rupama. To važi i za neke liberale. Vesterveleov problem je sklonost da svoje stavove predstavlja kao nepogrešive. Uprkos očiglednom razvoju situacije u Libiji, on je prekasno okrenuo ćurak. To je njegova lična greška. U FDP-u su razočarani, iako je pre samo dve godine Vestervele slavljen kao spasilac partije, najzaslužniji za 15 odsto glasova i mandate koji su omogućili učešće u vlasti.

Međutim, Vesterveleova obećanja o smanjenju poreza nisu bila održiva, lokalni izbori su bolno izgubljeni i ministar je morao da preda kormilo stranke. Ni to nije spasilo FDP grčevite borbe za poverenje građana. Naše velike stranke imaju problem da definišu ulogu zemlje u drugačijem svetu. Upravo FDP, šareni skup slobodoumnih ljudi, treba novi program“, zaključuje Vestdojče, dodajući da puka smena ministra ne bi ništa rešila.

Štraubinger Tagblat piše: „Loše je bilo stati uz Kinu i Rusiju i glasati protiv rezolucije kojom se štite ljudska prava. Ali je mnogo sramotnija Vesterveleova naknadna pamet posle pobede libijskih pobunjenika nad Gadafijevim režimom. Kancelarka Angela Merkel i novi predsednik FDP Filip Resler morali su da objasne ministru da su Gadafija sa trona skinule pre svega bombe NATO. Da je Vestervele samokritičan, znao bi šta mora da uradi.“

Priredio Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon