Drama na ostrvu Kos

Skoro hiljadu migranata gura se kasno noću u glavnom pristaništu luke na ostrvu Kos. Nadaju se da će se ukrcati na brod koji je zakupila grčka vlada s namerom da na njemu registruje i smesti ljude koji su gumenim čamcima stigli iz Turske. Neki od njih su više od 20 dana proveli na ostrvu, spavajući po šatorima oko obale ili ispod drveća sa malo hrane, vode i bez pristupa toaletima.

„Radimo zajedno sa lokalnim vlastima da bismo pronašli mesto za šatore u koje ćemo moći da smestimo izbeglice. Ali najpre moramo da ubedimo vlasti da nam obezbede lokacije“, objašnjava Roberto Minjone, koordinator UNHCR-a za krizne situacije. Grčke vlasti i službenici UNHCR-a bore se da odole pritisku i guranju. U svoj toj gužvi, jedna žena drži bebu u naručju i pazi na ostalu decu oko sebe. Tenzije rastu zbog toga što izbeglice ne uspevaju da se dogovore ko će biti prvi. Vlasti su za sada objavile da će samo Sirijcima biti dozvoljeno da se ukrcaju na brod.

Marija ima 25 godina i neće da kaže svoje prezime. Pre dve nedelje stigla je iz Avganistana i još nije uspela da dobije papire s kojima bi napustila ostrvo i nastavila putovanje. Nada se da će uspeti da se domogne Nemačke ili Švedske. „Živim na ulici, u parku. Noću se bojim. Ne znam šta da radim. Nemam ni novac niti imam gde da budem.“ Ona stoji u pristaništu, obeshrabrena, sa svojom sedmogodišnjom ćerkom i nešto ličnog prtljaga koji je uspela da ponese sa sobom. Posmatra Sirijce koji se ukrcavaju na brod na koji može da stane 2.500 ljudi.

Nespremna grčka vlada

Poput mnogih grčkih ostrva i Kos sa svojih 30.000 stanovnika preplavljen je talasom imigranata. Više od 7.000 izbeglica, potražilaca azila i migranata stiglo je tamo u julu. Grčka, koju pritiska velika ekonomska kriza, primila je od januara 156.726 imigranata i izbeglica, pokazuju podaci grčke policije i Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored rata u Siriji, analitičari smatraju da je razlog za pojačani priliv izbeglica mirnije more tokom letnjih meseci, što omogućava bezbedniji transport za manje brodove.

Prošle sedmice došlo je i do nasilja na jednom fudbalskom stadionu na kojem su se ljudi satima gurali u redovima, na suncu, bez hrane i vode, ne bi li došli do imigrantskih dokumenata. Policija je više od hiljadu ljudi držala zaključane skoro 24 sata, a povremeno je morala da koristi gumene palice i aparate za gašenje požara kako bi održavala red. Četiri dana kasnije, izbile su tuče među 50 migranata iz Avganistana, Irana i Pakistana i to ispred glavne policijske stanice na ostrvu.

Kako tvrdi Janis Kucomitis, nezavisni politički i ekonomski analitičar, grčka vlada nije bila spremna za prihvat izbeglica. „Ne postoji infrastruktura koja bi se bavila njihovim zahtevima i drugom neophodnom papirologijom. Policijske stanice nemaju dovoljno osoblja i ne postoji efikasan plan o tome gde sa izbeglicama“, kaže Kucomitis.

Još uvek ne postoje zvanična prihvatilišta ili kampovi za izbeglice koji pristižu u Grčku, iako je vlada spominjala da će uskoro odrediti lokacije na kojima bi trebalo da budu prihvatni kampovi. „S lokalnim vlastima radimo na pronalaženju mesta na kome bismo mogli da podignemo šatore i smestimo te ljude“, kaže predstavnik UNHCR-a Minjone. „Kako smo razumeli, Grčka bi za to trebalo da dobije pomoć – nadam se uskoro, jer je situacijom teško upravljati.“

Nakon dva sata, situacija na pristaništima u luci Kos deluje dosta mirnije. Preostale sirijske izbeglice sede u redu, na zemlji. Sede čitavu noć čekajući da se prijave na brodu. To je uspelo da uradi njih oko hiljadu. Prošle sedmice je gradonačelnik Kosa Jorgis Kristis izjavio da će brod ostati usidren u luci najviše dve sedmice i da to sigurno neće postati stalno izbegličko prihvatilište.

„Isto bismo uradili na njihovom mestu“

Na glavnoj gradskoj ulici, dvadesetak godina star meštanin Angelu, posmatra izbeglice iz praznog restorana u kojem radi. „Situacija je loša za njih, ali je loša i za nas. Turisti se plaše da uveče ovde dođu. Oni ne žele da vide te ljude ovde. I mene je strah noću.“

Pojedini mještani zabrinuti su da će veliki priliv izbeglica uticati na lepotu ostrva i da će naškoditi turističkoj sezoni koja do sada i nije bila tako loša, uprkos ekonomskoj krizi u Grčkoj.

Danijel Esdras, šef kancelarije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Grčkoj, kaže: „Sa tolikim brojem ljudi na tako malom ostrvu, situacija mora biti teška. U početku su meštani s dobrodošlicom dočekivali izbeglice, a sada su već umorni od toga“.

Ipak, često se mogu videti turisti kako izbeglicama daju flaše vode. Škotski turista Alan Davidson, pije svoj koktel i gleda ka moru. Ali pogled ka pučini sada mu zaklanjaju izbeglički šatori. „Saosećam s tim ljudima jer je očigledno da imaju mnogo problema u sopstvenim zemljama. Isto tako, razumem zašto se meštani, ali i turisti bune kada vide kako te izbeglice žive. Ali ja s tim nisam imao nikakvih problema. Ljudi su očajni i žele samo da zbog rata napuste svoju zemlju. Jedina su im briga njihove porodice. Mi bismo uradili isto da smo na njihovom mestu.“