Draga Angela, može, ali pod našim uslovima

Lideri zemalja Evropske unije probdeli su noć pokušavajući da dogovore promene evropskih ugovora – bezuspešno. Oštra budžetska disciplina i spoljna kontrola koju predlažu Nemačka i Francuska nisu se svidele svima, a glavni protivnik je, očekivano, Velika Britanija predvođena premijerom Dejvidom Kameronom. Angela Merkel navodno nije potresena izostankom dogovora – sada će 17 zemalja evrozone napraviti poseban ugovor i, kako kaže Merkelova, vratiti poverenje u monetarnu uniju.

Koju reč više o Britaniji i njenoj konfrontaciji sa kontinentalnim silama donosi Vestfalen blat: „Dejvid Kameron je džentlmen. Na samitu se obraćao kancelarki sa ‘draga Angela’ i državnički naglašavao potrebu da se reši kriza evra. Ipak, britanski premijer je istovremeno najveći kočničar u Briselu. Za Kamerona bi politička katastrofa bila promena evropskih ugovora koja bi i Britaniju, zemlju funte, obavezala na kontrolu dugova. Kameron je anti-Merkozi.

Velika Britanija grca duboko u krizi, državni dug divlja, radikalne mere štednje izvode građane na masovne proteste. Nezaposlen je svaki peti Britanac mlađi od 25 godina. Industrija koja je bila pojam u svetu – više ne postoji. Medicinska nega je legendarno očajna, državne penzije skromne. U kantu za smeće može najavljeni plan sanacije prema kojem neće biti novih zaduživanja 2015. godine. Jer za tako nešto je potrebno da privreda zemlje godišnje raste 2,5 do 3 odsto, a realno je najviše jedan odsto i to sa inflacijom od pet procenata.

Engleski pacijent leži na umoru, jedino što ga održava u životu je London kao finansijski centar, London u kojem se hedž fondovi i investicione firme i dalje kockaju, kao da slučaj Leman bradersa nije ni postojao. Tamo se i dalje obrću pare. Stoga bi bilo kakvo regulisanje finansijskih tržišta bilo pakao za Britaniju. Zato je još nekoliko sedmica pre samita Kameron šta misli o oštrijem nadzoru – apsolutno ništa.

Porez na finansijske transakcije u okviru EU? Ne dolazi u obzir. Nadzor evropskih banaka? Radije ne. Kameron je britanskoj javnosti i evropskim političarima još u sredu, u autorskom tekstu za Tajms, otkrio kakvu će ulogu igrati na samitu za spas evra: ‘Jesmo za promene ugovora – ali pod našim uslovima.’

Uz to šef konzervativaca spretno ispred sebe postavlja anti-evropejce iz svoje partije. Nedavno je 80 poslanika tražilo referendum o napuštanju Evropske unije. Ostalim mrziteljima Brisela i tradicionalno evroskeptičnim Britancima ne treba mnogo. Istupanje Britanije moglo bi da dovede u pitanje čitavu zajednicu i izazove domino-efekat. (…) ‘Spasite evro!’ – to je sada glavna parola. O spašavanju evropske ideje više niko ne govori.“

Ko odlučuje o sudbini Rusije – Putin ili glasačka kutija?

Noje osnabriker cajtung piše o zategnutim odnosima Rusije i Zapada: „Ruska vlada refleksno skreće pažnju sa sopstvenih grešaka tako što premijer Vladimir Putin optužuje SAD za podršku opoziciji. To se uklapa u pretnje predsednika Medvedeva sopstvenim raketnim štitom. (…) Raspoloženje je ledeno. Rusija je već objavila razmeštanje protivvazdušnih raketa kod Kaljiningrada, ukoliko se Nato čvrsto bude držao svog raketnog štita. Konfrontacija podseća na Hladni rat.“

Badiše cajtung ima hrabro poređenje: „I diktatori iz severne Afrike i sa Bliskog istoka optuživali su Amerikance da se kriju iza Arapskog proleća. Ovim poređenjem se ne želi reći da i Rusiju čeka prevrat poput onih u arapskom svetu – sistemi su previše različiti. Ipak, Rusija može da izvuče pouku: kada nezadovoljstvo naroda prepuni čašu – teško je održati mir u kući.“

Berlinski Morgenpost piše da je Kremlj posebno oštro reagovao na demonstracije, jakim policijskim snagama i organizovanim kontra-okupljanjima: „U pitanju je stara i tragična dilema ove zemlje: o sudbini Rusije trebalo je da odlučuje glasačka kutija. Ipak, Putin hoće da sve odluči sam, u svom kabinetu. Pošto ni jedno ni drugo do kraja ne uspeva, ostaje samo treći put: budućnost Rusije odlučiće se na ulici.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković