Država i sport | Evropa | DW | 31.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Država i sport

Nagomilani problemi srpskog sporta eksplodirali su tokom letnje sezone. Država je najpre krenula sa zavođenjem finansijske discipline u najpoznatijim sportskim društvima Partizanu i Crvenoj Zvezdi.

Symbolbild zu Bezahlung, bezahlen, Kasse, Geld. Bild: Fotolia/StefanieB. #30374415

Symbolbild Bezahlung Kasse Geld

Samo košarkaški klub Partizan, recimo, duguje milion i po evra poreza. Daleko dramatičnije je u fudbalskim klubovima: FK Crvena Zvezda tako ima ukupan dug po raznim osnovama od 55 miliona evra, a FK Partizan 25 miliona evra. Uprava Kriminalističke policije takođe je pretresala i poslovanje Fudbalskog saveza Srbije.

U isto vreme čelnici Partizana i Zvezde su bukvalno vukli političare za rukav, upozoravajući na tešku finansijsku situaciju i pokušavajući da obezbede neki novac za preživljavanje. Situacija je kulminirala incidentom koji možda najbolje oslikava stanje srpskog sporta, u kojem je vođa Partizanovih navijača oteo kapitensku traku fudbaleru Partizana nakon poraza svog tima, i onda sazvao konferenciju za štampu u prostorijama Partizana na kojoj je praktično postrojavao fudbalere i članove uprave.

Stadion Marakana. Das Stadion Crvena Zvezda ist das Stadion des Belgrader Fußball-Klubs FK Roter Stern Belgrad. Das Stadion wurde zwischen 1960 und 1963 erbaut und am 1. September 1963 eröffnet. Es fasste früher über 100.000 Zuschauer und gehörte zu den größten Stadien Europas. Heute hat das Stadion ein Fassungsvermögen von 55.000 Sitzplätzen und ist damit das größte Stadion und zugleich Nationalstadion von Serbien.

Stadion Crvene Zvezde

Stubovi srpskog sporta Zvezda i Partizan organizovani su po principu udruženja građana, ali je očito da takav način upravljanja klubovima ne obezbeđuje ni stabilne finansije niti dobre sportske rezultate. Ako se zna da je u proteklih osam sezona FK Partizan samo na prodaji igrača zaradio 80 miliona evra, a FK Zvezda 44 miliona, onda je očito da negde nestaje ogroman novac. Poznavaoci prilika tvrde da je čitav manevar države samo uvod u privatizaciju Partizana i Zvezde. Srpski premijer Ivica Dačić je tako nedavno izjavio da država više neće pomagati ovim klubovima, i da je rešenje njihova privatizacija. Međutim, za tu privatizaciju se političari zalažu samo na rečima.

Ko su vlasnici klubova?

Ako bi me neki stranac pitao ko je zapravo vlasnik Partizana i Zvezde, moj odgovor bi bio da je to država, kaže za DW ekonomista Miroslav Prokopijević:

„Znači, država je jedina koja može da ih proda. A na eventualno pitanje tog stranca 'dobro, a zašto do sada nisu prodati' odgovor je: zato što postoji snažna konstelacija interesa da se očuva sadašnje stanje“.

Interes da se ništa ne menja

Former German World Cup star Lothar Matthaeus poses for photographers in front of the FK Partizan flag after the press conference, in Belgrade on Monday Dec. 23 2002. Matthaeus signed an agreement on Sunday to coach FK Partizan Belgrade for a full year.(AP Photo/Mikica Petrovic)

Nemac Lotar Mateus bio je neko vreme trener Partizana

A to sadašnje stanje je takvo da političari preko sportskih klubova ostvaruju izvestan uticaj, ističe Prokopijević:

„Povremeno manipulišu sa takozvanim navijačima, pod navodnicima. Ti „navijači“ su najčešće prodavci droge i raznorazni sitni kriminalci, koje političari i viši policijski kadar u zemlji pokrivaju kako ne bi išli u zatvor zbog toga što rade. Usput, političari nešto i zarađuju i dobijaju raznorazne druge usluge od klubova. Jer, od transfera ne dele sve pare samo menadžeri, klubovi dobijaju najmanje. Tako da kad pogledate tu je nekoliko vrlo snažnih interesa da stvari ostanu takve kakve jesu“.

Privatizacija - dobra i opasna?

Proslavljeni košarkaš Zvezde i bivši predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Kapičić kaže za DW kako smatra da privatizacija sportskih klubova jeste rešenje za njihove probleme. Sadašnje stanje u kojem klubovi moljakaju političare za novac je neodrživa, kaže Kapičić. On međutim upozorava da privatizacija ima svoje dobre i loše strane:

„Ko je taj ko ih privatizuje, s kojim novcem to radi, i šta on izvlači iz tog posla koji je vrlo profitabilan. To je strah koji je uvek prisutan, jer mi smo zemlja koja još uvek nije raščistila sa tajkunima i svima onima koji bi eventualno mogli da uđu u takve projekte“.

Pasivna država

Dragan Kapičić takođe ocenjuje da su navijači i navijačke grupe prešli granicu sportske podrške, i da sada pokušavaju da prošire svoj uticaj u sportskim klubovima. Država je sa svoje strane samo konstatovala da problem postoji, kaže Kapičić:

„Dakle, ostalo je samo na teorijskom nivou da je to opasnost, i ništa više od toga. A to iz dana u dan eskalira, i to u ovakvoj društvenoj i ekonomskoj situaciji u zemljama kao što je Srbija može da bude krajnje opasno“.

Privatizacija neće skoro

Fußball und Kommerz Symbolbild

Fußball und Kommerz Symbolbild Flash-Galerie

Privatizacija jeste rešenje, ali mislim da se ona neće brzo dogoditi, smatra Prokopijević. Previše je raznih interesa tu uključeno, tako da će stvari i dalje odlagati, kaže Prokopijević:

„To odgovara kriminalcima, odgovara političarima, odgovara kvazi-biznismenima, koji se malo vrzmaju po ministarstvima, malo po komori, malo po klubovima. Dakle, to je za njih jedno idealno stanje, njima je jedini problem što takvo stanje ne može da bude profitabilno. I nagomilavaju se gubici, a to jednog dana neko mora da pokrije, odnosno kada ste u gubitku mnogi neće da rade sa vama“.

Prokopijević napominje da su navijači politički iskoristivi, kad god je trebalo paliti ambasade, tući političke protivnike, ili praviti određenu vrstu pritiska. Oni su za mnoge političare dragoceni instrument, koga će se teško odreći, smatra Prokopijević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorna urednica: Dijana Roščić