Državni posao skrojen po meri

Ronald Pofala je tihi, ali veoma odani saradnik Angele Merkel. Tokom njene prve vlade bio je generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije, u drugoj vladi bio je ministar-šef Kancelarskog ureda, a onda je nakon nove pobede na izborima (i osvajanja poslaničkog mandata) rekao da ne želi više da se bavi politikom. Dosta je bilo! Ono što je pikantno je da će budući Pofalin posao biti ni manje ni više nego u rukovodstvu Nemačke železnice, firme u državnom vlasništvu. Pofala će, kako prenose mediji, dobiti do sada nepostojeću funkciju i biti zadužen za kontakte sa političarima u Briselu i Berlinu, i za to će primati oko 1,5 miliona evra godišnje – šest puta više nego što je plata Angele Merkel. U Nemačkoj su u toku salve kritika, veruje se da je profitabilna pozicija u Železnici osvojena vernim služenjem Angeli Merkel, posebno izigravanjem žrtvenog jarca u toku afere prisluškivanja koju je razotkrio Edvard Snouden. Pofala je, naime, bio zadužen i da koordinira tajnim službama koje ili nisu imale pojma da NSA špijunira pola Nemačke i samu kancelarku, ili to nisu rekle na vreme. Dok je kancelarka ćutala, Pofala je trpeo blamaže pred Anketnim odborom Bundestaga.

General ancajger (Bon) podseća da se ovde ne radi o slobodnom tržištu na kojem se Pofala svojom stručnošću i iskustvom izborio za dobro radno mesto. „Železnica je stoprocentno u vlasništvu države. I onda nam kažu da Pofalin novi posao neće biti lobistički, iako je za njega smišljeno radno mesto u čijem opisu su kontakti sa politikom. Ma dajte, molim Vas!“ Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri) dodaje – „osim lobiranja, ko može da kaže da Pofalin posao nije zahvala za stare zasluge?“ Nirnberger nahrihten se poigrava sa imidžom kancelarke kao „švapske domaćice“. Štampa, naime, ovom sintagmom često opisuje štedljivu, domaćinsku politiku Angele Merkel. Ali, kako primećuje list iz Nirnberga, izgleda da u stranci same kancelarke nema ništa od švapske domaćinske štedljivosti. Slučaj Pofale pokazuje koliko malo takta ima u politici i šteti ugledu politike uopšte, smatraju u Nordze cajtungu (Bremerhafen). „Sa druge strane, teško da će Železnica ovim potezom postati draža mušterijama. Svakome ko ubuduće uđe u voz mora da bude jasno da time finansira platu Ronalda Pofale. Nije baš neka gradnja imidža.“

Neki listovi su se dosetili i Pofaline izjave iz 2005. godine kada je kritikovao Gerharda Šredera, bivšeg kancelara iz rivalskog SPD, što je postao savetnik u Gaspromu. Još je Pofala rekao da bi trebalo uvesti „period mirovanja“, odnosno pauzu za one koji obavljaju javnu funkciju pa žele da pređu u privredu. Sada je to sve zaboravio. „Ponovo je nastao utisak da su insajdersko znanje i dobri kontakti na prodaju i da lobisti delimično upravljaju Nemačkom“, piše Noje osnabriker cajtung (Osnabrik). „Nakon izlaska iz politike i novog posla trebalo bi da bude bar dve godine mirovanja, kako bi se izbegli sukobi interesa. A sada izgleda da Pofala želi istovremeno da radi u Železnici i ostane poslanik!“ Paradni primer svega lošeg u politici – tako ovaj slučaj opisuje Nordkurir (Nojbrandenburg). „Šta nam govori ovaj novi posao u rukovodstvu Železnice? Pa govori nam sve! Da uprkos stalnom poslaničkom mestu ostaje dovoljno prostora da se radi još nešto. Ili da neko može da ima dva lukrativna posla, a da nijedan ne radi punom snagom i svakodnevno – to je grozota! Zato Pofala prvo mora da se odrekne poslaničkog mandata.“ VAC (Esen) piše da dva takva posla ne može da radi ni Supermen, pogotovo što je Pofala navodno želeo više slobodnog vremena. „Prosto ne znate šta vas više nervira: Pofalino medeno objašnjenje da se povlači iz politike kako bi imao više vremena za privatni život ili masno plaćeno radno mesto skrojeno samo za njega.“

Ima i drugačijih viđenja – Železnica je državna i u interesu su joj ljudi sa jakim političkim biografijama, koji mogu da pomognu pre svega u rešavanju nekih nesuglasica sa Evropskom unijom. „U interesu je Železnice da se bolje opremi lobistima“, smatraju u Vestfeliše nahrihtenu (Minster), dok Tagesšpigel (Berlin) piše da će „Pofala sigurno biti vredan svakog evra koji dobije“. Pofalu posebno brani bulevarski Bild, najtiražniji list Evrope. „Licemeri su svi koji su do juče kukali što političari idu u penziju o našem trošku, a danas traže da se Pofali zabrani da radi. Treba li političari da prodaju kobasice na ulici? Njihovo iskustvo može i bolje da se iskoristi, a to svima nama koristi.“

Priredio: Nemanja Rujević