1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Doniranje organa u islamskom svetu

Transplantacija organa nekome može da spasi život. Međutim, u velikom broju zemalja, spremnost na doniranje prilično je na niskom nivou. Nesigurnost, nepoverenje i etika… Da li je doniranje organa u islamu uopšte moguće?

Mišljenja su oduvek bila podeljena, a u pojedinim regionima doniranje organa bilo je i zabranjeno

Mišljenja su oduvek bila podeljena, a u pojedinim regionima doniranje organa bilo je i zabranjeno

Doniranje organa je osetljivo pitanje u muslimanskim zemljama. Jer o toj, relativno novoj grani medicine, u Kuranu nema smernica. Zato su mišljenja podeljena. Međutim, oni koji odbacuju mogućnost doniranja, pozivaju se na versko načelo koje govori o integritetu ljudskog tela, koje upravo Kuran propoveda.

Mohamed Gali, teolog sa holandskog Univerziteta u Lajdenu ima razumevanja za kritičare doniranja organa: „Oni veruju da telo i nakon smrti mora biti zaštićeno. Takve formulacije možete pronaći u Kuranu ili u citatima pojedinih proroka. Zato kritičari doniranja smatraju da je odstranjivanje ljudskih organa neprimereno.“

U Kuranu ne postoji apsolutna zabrana

Kartica donatora u Nemačkoj

Kartica donatora u Nemačkoj

Drugi problematičan aspekt jeste pitanje „vlasništva“ ljudskog tela. O tome se u islamskom svetu prilično diskutuje. Za muslimane jedini vladar i zaštitnik svih vernika jeste Alah. „Čovek može da donira samo ono što poseduje. Ali čovek nije vlasnik svog tela, već njegov tvorac, a to je Bog“, objašnjava Gali.

Ali u Kuranu ne postoji apsolutna zabrana kojom bi se sprečilo doniranje organa preminule osobe, kaže Saim Jeprem, profesor islamske teologije. U Islamu važi načelno pravilo, ono što nije potpuno zabranjeno - dozvoljeno je. Oni vernici koji toga nisu svesni, doniranje organa dovode u pitanje.

„Ako bi društvo poradilo na podizanju nivoa svesti, kada bi teolozi i akademici ljudima objasnili kako stvari stoje, onda bi doniranja organa bilo više“, smatra Jeprem. Donacija organa u islamskim državama ipak se praktikuje. Doduše neki uslovi moraju biti ispunjeni. „Doniranje organa ne sme imati komercijalni karakter, etička pravila ne smeju biti narušena i osnovna načela Islama“, kaže profesor Jeprem.

Dogovor o doniranju na islamskoj konferenciji

O najvažnijim pravilima u pogledu doniranja organa, još 2008. godine dogovor su postigli učesnici međunarodne Konferencije propovednika Islama. Oni su transplantaciju organa u slučaju smrti okarakterisali kao čin saosećanja, a ne kao nepoštovanje preminulog.

S druge strane, doniranje organa je moguće i za vreme života. Pod uslovom da je korist primaoca daleko veća od moguće štete koja bi bila naneta donatoru. Drugim rečima, i u islamskog svetu doniranje organa je sve manje tabu, doduše spremnost ljudi na zaveštavanje organa i dalje je mala, iako se o problemu doniranja u muslimanskim državama diskutuje još od 50-ih godina.

Mišljenja su oduvek bila podeljena, a u pojedinim regionima je doniranje organa bilo i zabranjeno, na primer u Pakistanu i Indiji. Pa ipak, otpor prema mogućoj transplantaciji organa opada u svim delovima sveta, na to ukazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Autori: Basak Ozaj / Basak Sezen / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM