Dom za stare: dve strane medalje

U Nemačkoj postoje tri osnovne vrste domova za stara lica: stambeni dom, dom za seniore i dom za negu.

Kao što i već sam naziv kaže, u prvoj vrsti ustanove naglasak je na stanovanju. Ovakvi domovi su sagrađeni uglavnom kao klasične stambene zgrade, a podrazumeva se da u njemu žive seniori koji su dovoljno sposobni za samostalno kretanje. Usluge koje se ne tiču povremenog redovnog održavanja prostora u kome se živi prisutne su samo sporadično. Moguće je sklapanje ugovora sa nekom patronažnom službom u slučaju da postoji potreba za redovnom kontrolom zdravstvenog stanja.

U klasičnom domu za seniore naglasak je takođe na slobodnoj volji stanara, ali su prostorije više nalik hotelskim, a redovno se koriste uslužne delatnosti kao što su čišćenje soba i dopremanje hrane. Stanari ove ustanove tu žive, ali ne vode sopstveno domaćinstvo.

Dom za negu prima starce kojima je potrebna nega. Ta nega često obuhvata 24 sata dnevno, što znači da u takvim domovima rade dežurne ekipe negovatelja u smenama.

Postoji i veliki broj domova u kojima su ove tri vrste objekata – pomešane.

Nova mladost u domu za stare

Sve i svašta može da se vidi po Nemačkoj. Od relativno trošnih zdanja sa nedovoljno personala, pa sve do luksuznih gradskih blokova sa čitavim parkovima, vodoskocima, letnjim terasama i prodavnicama. Nadzor nad seniorskim domovima sprovodi Medicinska služba zdravstvenog osiguranja. Sa samim negovateljima situacija je krajnje raznovrsna. Jedan od njih, Hanes Šuk iz Bona, ovako sažima svoje iskustvo kao negovatelj:

„Ranije nisam mogao ni da zamislim da je sa ovako malo fizičkog truda moguće dobiti ovoliku ljubav i naklonost. To je za mene neprocenjivo vredno iskustvo. Kada ponekad izađem odavde, pitam se: ko se o kome ovde, zapravo, stara?“

Jedna 87-godišnja gospođa je, otkako živi u domu za seniore, otkrila mnoga nova i prijatna životna iskustva:

„Ranije nisam imala prilike za takve stvari: bila sam zaposlena, tu je bila velika porodica, 14-oro unučadi. Nisam imala ni previše vremena, ni novca, ali sada me ovde, recimo, vode na koncerte. Vrlo me raduje što mi se to nudi i ovako staroj“.

Nije sve tako ružičasto

Sa druge strane, Nemačku je poslednjih godina potreslo i nekoliko skandala u vezi sa negom starih lica – otkriveno je više slučajeva u kojima su negovatelji na potpuno nemoćnim starcima iživljavali sadističke sklonosti, uključujući i fizičko i psihičko nasilje.

I dok su se političari često zaklanjali iza fraze o „usamljenim, izolovanim, pojedinačnim slučajevima“, vreme je gutalo dobar standard, personala je bivalo sve manje. Danas se domovi za stara lica bore sa finansijskim problemima – u zavisnosti od pokrajine i opštine – sa promenljivim uspehom. I tu zemaljski dani teku, nekom lepše – nekom manje lepo.

autor: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević