Dolaze Bugari i Rumuni - pa šta! | Evropa | DW | 12.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Dolaze Bugari i Rumuni - pa šta!

Od 1. januara 2014. građani Bugarske i Rumunije stiču pravo da rade bilo gde u Evropskoj uniji. Mnogi će kao svoj cilj izabrati Nemačku, a to će biti rizično – za obe strane.

Uprkos činjenici da je Nemačkoj potrebna radna snaga, potencijalnim pridošlicama niko se ne raduje. Takav se barem stiče utisak ako se ovih dana preleti nemačka žuta štampa koja upozorava na „preteći talas iz Bugarske i Rumunije“ koji će da „potopi“ nemački socijalni sistem i tržište rada.

Doroteja Frings, profesorka socijalnog prava smatra da se tako šire čiste dezinformacije: „Sada je najvažnije da političari i mediji prestanu da vode diskusiju pod motom „invazija siromašnih“ i „dolazak Cigana“. Radi se o normalnim migracijama u sklopu projekta otvorenog tržišta rada Evropske unije“.

Sve se smiri posle nekoliko godina

Frings: Migracije u potrazi za poslom samo su deo projekta otvorenog tržišta rada EU

Frings: Migracije u potrazi za poslom samo su deo projekta otvorenog tržišta rada EU

Andreas Pot, takođe profesor univerziteta, smatra da se tu radi o neodgovornom širenju straha. „Radi se čistom stvaranju panike. Iskustva iz prethodnih rundi proširenja, sa Španijom, Portugalijom, Grčkom, pa i Poljskom, pokazala su da je porast migracija primetan na početku, ali da već posle nekoliko godina dolazi do smanjenja.“

Kako navodi taj stručnjak za migracije, problem je u tome što nemačko društvo nikada do kraja i otvoreno nije sebe sagledalo kao useljeničko društvo, pa se i svaki novi talas useljavanja doživljava, ne kao obogaćenje, već kao pretnja.

Pritom, građanima treba objasniti da migracija nije samo jednosmeran proces, već da se odvija u svim smerovima, i s promenljivim intenzitetom. Osim toga, Nemačka će u budućnosti zavisiti od useljenika: „Demografske promene, dakle starenje društva, smanjenje broja stanovnika – sve su to pojave na koje bi useljavanje moglo pozitivno da utiče“, kaže Pot.

Važno je da useljavanje bude uravnoteženo, tj. da se useljavanju i niskokvalifikovani i visokokvalifikovani radnici. A upravo iskustva iz poslednjih godina pokazala su da iz Rumunije i Bugarske u Nemačku dolaze radnici svih nivoa stručnosti.

Jedan od glavnih instrumenata širenja panike jeste tvrdnja da će Rumuni i Bugari doći u Nemačku kako bi iskoristili socijalne povlastice. Međutim, statistike pokazuju da je samo devet odsto građana tih zemalja poslednjih godina primalo neki oblik socijalne pomoći – to je samo malo više od proseka ostatka stanovništva (7,4%), ali i znatno manje od proseka ostalih građana stranog porekla koji žive u Nemačkoj (15,8%).

Pot: Nemačko društvo nikada do kraja i otvoreno nije sebe sagledalo kao useljeničko društvo

Pot: Nemačko društvo nikada do kraja i otvoreno nije sebe sagledalo kao useljeničko društvo

Dobro je kad čovek hoće da živi bolje

Žuta štampa je posebno na nišan uzela Sinte i Rome iz Bugarske i Rumunije koji dolaze u Nemačku: „Imaju puno dece i ne žele da rade“. Doroteja Frings s tim u vezi citira predsednika Joahima Gauka: „Paušalno stigmatizovati celu jednu grupu ljudi, proglasiti ih nesposobnim za integraciju, nije ništa drugo nego nastavak jedne bolesne, vekovne tradicije diskreditacije, izolacije i progona.“

Naučnici koji se bave pitanjem migracija smatraju da puka želja useljenika da odlaskom u neku drugu zemlju poboljšaju svoju ekonomsku situaciju, da prosto bolje žive, nije ništa loše: „To pokazuje njihov inovativni potencijal. Ljudi žele da poboljšaju uslove života. Nemci su svojevremeno iz istog razloga odlazili u Ameriku, tog istog zbog kojeg ljudi sada dolaze u Evropsku uniju“, podseća Pot.

U Nemačkoj, u tome se slažu stručnjaci, mora da dođe do promene svesti: „Ljudi moraju da shvate da živimo u društvu koje je u znaku migracija. To je tema koja je relevantna za sve. To je zadatak koji nam predstoji u godinama koje dolaze“, zaključuje Pot.

Autori: Martin Koh / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković