1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Doktorirajte u Nemačkoj

Harvard, Stanford ili Oksford – američki i britanski univerziteti vode na listama omiljenih univerziteta. Već nekoliko godina Nemačka pokušava da se uključi u svetsku trku za najkvalitetnije studente.

Oktavio Segovija sa koleginicama

Oktavio Segovija sa koleginicama

Oktavio Segovija svaki dan počinje šoljicom espresa i čitanjem elektronske pošte, a nastavlja istraživačkim radom. Koja je uloga „saradnje vlada u borbi protiv bioterorizma“? To je pitanje na koje on traži odgovor u svom doktorskom radu. Oktavio Segovija, poreklom iz Gvadalahare, od 2010. studira na Nemačkoj školi za internacionalne studije.

„Jedan od razloga što sam se odlučio za Nemačku jeste taj što je društvo ovde kritičnije nego u drugim zemljama, a za moj rad je to veoma važno.“

On će, kada završi tezu, raditi za meksičku Vladu. Nemački je naučio još u Meksiku, pa je i to uticalo na njegovu odluku da doktorsku tezu sprema u Berlinu.

Kraće nego u SAD

Sve više doktoranata odlučuje se za nemačke univerzitete. U poslednjih deset godina taj broj se udvostručio; 2010. skoro 4.000 doktoranata iz inostranstva radilo je teze na nemačkim univerzitetima. Profesor političkih nauka, Tomas Rize, smatra da je razlog to što je u ponudi više opcija za doktorante: „Trenutno imamo rastući trend. Ranije Nemačka nije bila posebno interesantna za doktorante, ali se od usmeravanja fakulteta to promenilo.“

U Nemačkoj ima približno 700 fakulteta. Doktoranti na prvoj godini pohađaju kurs i za rad na projektu imaju podršku do tri profesora. Osim toga, većina fakulteta dodeljuje stipendije. Prednost u odnosu na američke univerzitete, Tomas Rise vidi i u trajanju studija. U Sjedinjenim državama za sticanje doktorske titule neophodno je sedam do devet godina, u Nemačkoj između tri i četiri. To još ne zna mnogo inostranih studenata.

Stipendije

Oktavio Segovija je u toku svojih studija za Berlinsku školu saznao od jednog nemačkog profesora: „Iako je na mom fakultetu postojala kancelarija DAAD-a, niko nam nije predstavio te programe. Nikad nisam video ni jedan plakat na tu temu na Univerzitetu.“

Mnogo studenata u Meksiku nije ni znalo da se u Nemačkoj može studirati na engleskom, kaže Segovia. Kako bi poboljšali reputaciju nemačkih fakulteta u inostranstvu, DAAD je raspisao prošle godine dva programa finansiranja.

„Novac je namenjen pre svega univerzitetima koji žele da osnuju internacionalne programe studija. Na raspolaganju im je do 100.000 evra po projektu“, kaže Brigit Klisener, rukovodilac DAAD grupe za internacionalizaciju istraživanja. Taj novac, između ostalog, služi i za promociju u inostranstvu. I Berlinska škola za internacionalne studije koristi taj program. Trenutno su tri od deset studenata stranci.

Nadamo se da ćemo promovisanjem privući više doktoranata iz sveta, kaže Rize. „Ne verujemo da je Nemačka za američke doktorante u društvenim naukama interesantna. Ali bismo želeli da izuzetne turske, ruske, kirgijske, uzbekistanske ili meksičke studente, koji žele da odu u Sjedinjene države, privučemo u Nemačku. To je naš cilj.“

Autorke: Rajna Brojer / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković