1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Dokle da finansiramo Istočnu Nemačku?

Finansijski sud Donje Saksonije smatra da je tzv. Doprinos solidarnosti nespojiv sa nemačkim ustavom. Doprinos, sa ciljem da se pomogne obnova istočne Nemačke, uveden je 1991. na ograničeno, a 1995. na neodređeno vreme.

default

Da li je Doprinos solidarnosti uopšte po Ustavu?

Vestdojče cajtung (Diseldorf):

„Kako god bude odlučio Ustavni sud, još jednom ćemo morati da povedemo temeljnu raspravu o obnovi istočne Nemačke. Saobraćajna infrastruktura u istočnoj Nemačkoj je odavno bolja nego u mnogim zapadnonemačkim regionima. A i to što su prezaduženi gradovi na zapadu primorani da daju novac istočnim opštinama, protivno je svakoj logici.“

Fajnenšl tajms dojčland:

„Iako će se doprinosom solidarnosti baviti i Ustavni sud, reč je i o političkom pitanju. Najčistije rešenje bi bilo da se doprinos jednostavno - ukine. Dodatak na porez na prihod uveden je nakon nemačkog ujedinjenja kako bi se finansirala obnova istočne Nemačke. No, u stvarnosti, taj novac nije išao samo u nove pokrajine, već i u savezni budžet. U finansijsko-političkoj realnosti, doprinos solidarnosti je jednostavno služio kao dodatni izvor novca koji je državi obezbeđivao 12 milijardi evra godišnje. Ukoliko bi vlada sada ostvarila svoje planove o smanjenju poreza i ukinula doprinos solidarnosti, to bi značilo mnogo novih dugova. Pravilno rešenje bi zbog toga bilo da se doprinos postupno uklopi u normalan porez na prihod.“

Manhajmer morgen (Manhajm):

„Doprinos solidarnosti spada u svete krave koje niko ne sme da kolje. To je čudno s obzirom na to da vladajući demohrišćani i liberali stalno kuju nove planove za smanjenje poreza. Zbog čega onda koalicija jednostavno ne ukine doprinos solidarnosti? – Ne može, kažu, mnogo je skupo. Ali, ako je to tačno, zašto onda uopšte moramo da se bavimo utopijskim sanjarijama vladajuće koalicije o smanjenju poreza? Sporan je upravo pomenuti doprinos, jer on se odavno ne koristi samo za obnovu istočne Nemačke.“

Obama obećao svet bez atomskog oružja, a šta je sa minama?

Minenfeld bei Kuningha

Kritike na račun Vašingtona jer ne želi da pristupi konvenciji o minama

Vašington ne želi da pristupi Međunarodnoj konvenciji o kopnenim minama. Junge Velt piše:

„Barak Obama, velika nada američkog antiratnog pokreta, u međuvremenu je dobio nadimak „Bušbama“. On suviše očigledno nastavlja politiku rata i agresije. Novi čovek u Beloj kući takođe dosledno postupa prema strateškim interesima američkgo establišmenta. U to spada i činjenica da je dobitnik Nobelove nagrade za mir, čak i pored otpora u Kongresu, odbio da potpiše pristup SAD Međunarodnoj konvenciji protiv kopnenih mina – kao i pre njega Buš. Ugovor iz 1997. do sada je ratifikovalo više od 150 zemalja“.

Minhner merkur (Minhen):

„Vojska voli mine, koje su delotvorno i jevtino sredstvo da se protivnik maksimalno osujeti, a Obama očigledno ne polaže mnogo na protivljenje tom stavu. Osim toga, on se pribojava srdžbe onih koji ga optužuju da, zbog dugog oklevanja u postavljanju strategije za Avganistan, ugrožava bezbednost zemlje. Obe stvari se donekle mogu razumeti; no, ipak preovladava razočaranje zbog toga što između reči i dela ovog harizmatičnog predsednika, koji je svojevremeno izneo viziju sveta bez atomskog oružja, postoji veliki jaz.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 26.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kgg5
  • Datum 26.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kgg5