1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Dokazi „odobreni za uništenje“

Sporno bombardovanje u septembru u Avganistanu, po nalogu jednog komandanta Bundesvera, i dalje je povod za rasprave o tome kako istovremeno obezbediti sigurnost vojnika, ali i sprečiti stradanje civila…

default

Pripadnik Bundesvera u misiji ISAF u Avganistanu

Osttiringer cajtung komentariše situaciju u Avganistanu:

„Prvi put juče je od strane vlade u Berlinu pomenut ’oružani sukob’. Nova pravna definicija onoga što se dešava u Avganistanu trebalo bi vojnicima da omogući veću sigurnost u slučajevima kada u njihovim akcijama poginu i civili. Nemačka pridaje veliki značaj naporima za civilnu obnovu Avganistana. To je dobro i ispravno. Pogrešno je prećutati šta sa sobom donosi nova definicija misije: nemački vojnici i dalje će ubijati. I ginuti.“

Kako piše Bild, posle spornog bombardovanja dve cisterne u Avganistanu početkom septembru prošle godine, izgleda da su uništeni dokumenti Bundesvera. Naime, dokumenti koji su objašnjavali ulogu nemačkih specijalaca nosili su oznaku „odobreno za uništenje“.

„Smatramo da je sasvim moguće da su dokumenti u vezi sa onim što se dešavalo 3. septembra uništeni. Pokušaćemo da raščistimo šta se dogodilo“, citira „Bild“ reči jednog od članova Anketnog odbora Bundestaga koji ispituje okolnosti napada na cisterne tokom koga je poginuo veliki broj civila.

O „slučaju Kunduz“ list Frankfurter noje prese piše:

„Vojnici moraju imati mogućnost da se brane od napada talibana pa čak ako to znači i da će biti mrtvih. Nije Bundesver napadač, nego su to militantni islamisti koji pokušavaju da stave Avganistan pod svoju kontrolu. Međutim, postavlja se pitanja mere u odbrani. Ko nije u životnoj opasnosti, kao što nije bio pukovnik Klajn koji je naredio bombardovanje cisterni, bolje je da se uzdrži od napada, pa čak ako će zahvaljujući tome talibani uspeti da pobegnu.”

Grčka: Pomoći ili ne pomoći?

Symbolbild Griechenland und die Europäische Union

Grčka dovela zemlje evrozone u nemoguću situaciju

O krizi u Grčkoj list Merkur iz Minhena piše:

„Grčka je zemlje evrozone dovela u nemoguću situaciju – ako pomognu Atini evro će oslabiti. Ako ne pomognu – gotovo je sa evrom. Špekulanti neće oklevati da napadnu Portugaliju, Španiju i Italiju. I dok u prestonicama članica evrozone krše ruke, do Atine još nije stigla vest da je zabava završena. Naime, tamo državni službenici parališu javni život protestujući protiv smanjenja plata i povećanje granice za odlazak u penziju na 63 godine. Oni koji bi sada trebalo da spasavaju Grčku odavno su se pomirili sa odlaskom u penziju sa 67 godina.“

Grčkom se bavi i list Berliner cajtung:

„Ukoliko Grčka bankrotira tim putem mogle bi da krenu i Španija, Portugalija i Italija. Poverenje u evro bilo bi izgubljeno – i na tržištima, i kod građana. Očigledno i nemačka vlada je to u međuvremenu shvatila. Sve je više indicija da je Berlin u krajnjem slučaju spreman da pomogne Atini. Moglo bi se zastupati mišljenje da ne bi trebalo trošiti novac nemačkih poreskih obveznika za spasavanje strane zemlje koja je sama kriva za haos u kome se našla. Međutim, Grčka nije nikakva strana zemlja. Njeno bankrotstvo bilo bi mnogo skuplje od bilo koje akcije spasavanja. Ne sme se dozvoliti da Grčka bankrotira – pa neka košta koliko košta.“

To mišljenje deli i komentator lista Noje osnabriker cajtung:

„Štrajk grčkih državnih službenika nema nikakvog smisla, jer u Atini nema više šta da se deli. Zemlja i njeni građani živeli su preko mogućnosti. Sada je stigao račun i onaj ko je godinama bio široke ruke u jednom trenutku mora da stegne kaiš.

Symbolbild Finanzkrise Wirtschaftskrise Griechenland

Atina mora drastično da smanji dugove

Međutim, Grci sada ne smeju biti ostavljeni na cedilu od partnera u evro zoni. Ako bi se to dogodilo bio bi ugrožen zajednički novac. Prvo se mora prekinuti sa nagađanjima o bankrotstvu grče države i propasti evra zbog toga. Zatim su Atini potrebni konretna pomoć i garantije, jer je to i u interesu nemačke privrede. Bolje sada podrška, nego kasnije zajednička propast, glasi najnovija deviza.

Isto tako je jasno da Grci najzad moraju drastično da smanje dugove. Od uslova koje postavljaju evropartneri ne sme se napraviti karikatura zbog ustupaka štrajkačima.“

SAD: Štedeti ili ne štedeti?

O američkim dugovima list Handelsblatt piše:

„SAD grcaju pod teretom megaduga. Budžetski deficit u ovoj godini biće bilion i 600 milijardi dolara i za godinu dana narastao je sa 9,9 na 11,2 odsto društvenog proizvoda. Pojedine države, kao Kalifornija, povremeno su nelikvidne. Na tržištima kapitala je uzbuna, jer se strahuje od smanjenja boniteta najjače privrede sveta. Vlada predsednika Baraka Obame prvim merama štednje pokušava da stavi situaciju pod kontrolu. Međutim, sada je suočena sa dilemom: ukoliko štednja bude preoštra onemogućiće privredni oporavak koji je tek počeo, ako štedi premalo, samo podstiče strah poverilaca od gubitka vrhunskog boniteta kod rejting agencija.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 11.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LyXi
  • Datum 11.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LyXi