1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dok zločinci ne odu u pakao

Retrospektivnu izložbu Salvadora Dalija u pariskom kulturnom centru „Bobur“ (Beaubourg) svakog dana obiđe blizu 6.000 posetilaca. To je povod da se prisetimo neobičnog susreta Dalija i Zigmunda Frojda.

Pre 33 godine, za Dalijevog života, bilo je isto kao i ovih dana: retrospektiva Dalijevih dela krajem decembra 1979, privukla je rekordnih 840.000 posetilaca. Nova retrospektiva u centru „Bobur“, koja će biti otvorena do 25. marta sledeće godine, oboriće, gotovo nema sumnje, taj rekord.

U velikoj galeriji poznatog pariskog kulturnog centra, predstavljeno je sve što je Dali stvarao i živeo, i što se pretočilo u svojevrsnu slikarsku legendu. Ne zanemarujući druge aspekte njegovog stvaralaštva pre 1929, kada je rekao da je nadrealista, ni posle Drugog svetskog rata, kad mu je rodonačelnik nadrealizma Breton rekao da je izdao taj pokret i postao korumpiran umetnik, priređivači su ipak akcenat stavili na taj kratki period, kada je Dali lansirao svoje fantastične „nadrealne“ slike koje su referenca avangardnih tokova u slikarstvu 20. stoleća.

Susret dvojice genija

Austrijski pisac Štefan Cvajg

Austrijski pisac Štefan Cvajg

Posetilac je u prilici da vidi njegove sada već legendarne slike: one na kojima su pejsaži vanzemaljskih prostora, a vreme se meri časovnicima, mekanim i rastegljivim kao testo („To niko nije pre mene stvorio“, rekao je Dali). Gotovo da nije izostala ni jedna slika koja sačinjava Dalijevu vanvremensku, nadrealističku antologiju. Među njima je jedna koja odudara od onirizma njegovih fantazija: portret Zigmunda Frojda, običan, realističan kroki, uhvaćen u poslednjim godinama života tvorca psihoanalize. Usred Dalijevih fantazija, čije ishodište možemo tražiti samo u podsvesti, ovaj običan eksponat evocira jednu priču.

Dali je godinama žele da upozna Frojda. Govorio je da nikom ne duguje toliko koliko Frojdu, koji je otkrio nesvesno i otvorio vrata njegovom stvaralaštvu. Prilika za taj susret ukazala se usred pometnje i haosa koje je izazvao nacizam i početak Drugog svetskog rata. Ostareli Frojd je, nakon što je Hitlerov Treći Rajh anektirao Austriju, morao da napusti Beč i emigrira u London. Tamo je boravio i Štefan Zvajg, koji je u dobrovoljnom izgnanstvu, nakon što su njegove knjige, zajedno sa Frojdovim, spaljene na fašističkim lomačama u Berlinu. U Londonu se zatekao i Salvador Dali, na prolaznoj stanici na putu za Ameriku. Cvajg nastoji da dogovori susret nadrealističkog slikara i tvorca psihoanalize. Piše Frojdu i moli ga da primi Dalija kao „jednog od vaših najvećih poklonika i, sa svim svojim malim ludorijama, možda jedinog genija modernog slikarstva“.

„Dali je jedini genije u slikarstvu naše epohe i jedini koji će je nadživeti“, naglašava Cvajg u pismu Frojdu.

Privatna izložba za Frojda

Frojd prihvata predlog i do susreta dolazi 19. jula 1938. godine, nekoliko dana pre otvaranja Dalijeve izložbe u Londonu. Frojd je teško bolestan i ne može da dođe na tu izložbu. Dali zato odlučuje da dopremi sliku „Metamorfoza Narcisa“ i pripremi izložbu samo jedne svoje slike za tvorca psihoanalize u atmosferi sumraka Evrope.

Salvador Dali, „Metamorfoza Narcisa“ (1937)

Salvador Dali, „Metamorfoza Narcisa“ (1937)

Frojd je impresioniran. O tome svedoči pismo Cvajgu sutradan nakon susreta sa Dalijem. „Znam da su me nadrealisti prihvatili kao svog sveca, ali ja sam ih smatrao potpunim ludacima“, piše Frojd. „Ovaj mladi Španac, iskrenih, fanatičnih očiju, savršen prototip Španca, očigledno neospornog majstorstva, prinudio me je da preispitam svoj sud“, napisao je Frojd i dodao da bi temeljna analiza nastanka slike, koju je video, vodila do podsvesti i otkrila ozbiljne psihološke probleme koji su je inicirali.

Cvajg odgovara da je srećan što je uspeo da ostvari susret „najvećeg uma i najvećeg slikara 20. veka“. Ističe u svom pismu da u „sumračno doba iz kojeg će u nepredvidljivom trajanju duh biti prognan“ samo ličnosti kao što su Frojd i Dali mogu stati na put „snagama koje prete da zdrobe život i bace ga u haos“. „Vaše delo, i onih koji su ga razumeli kao Dali“, piše Cvajg Frojdu, „može reafirmisati za buduće generacije nadmoć duha“.

Žaleći se na patnje koje trpi zbog bolesti, Frojd je napisao Cvajgu: „Čekam sa nestrpljenjem put u ništavilo.“

Cvajg uzvraća: „Sada moramo da budemo jaki. Bilo bi apsurdno umreti pre nego što vidimo kako svi zločinci odlaze u pakao.“

Nadrealizam to sam ja

Pobegavši od nacista, Zigmund Frojd je poslednje godine života proveo u Londonu

Pobegavši od nacista, Zigmund Frojd je poslednje godine života proveo u Londonu

Godinu dana kasnije Frojd umire i Cvajg mu drži posmrtno slovo. Tri godine kasnije, 1942, pošto je napisao knjigu „Jučerašnji svet“, Cvajg je izvršio samoubistvo jer nije mogao da podnese da „zločinci nisu otišli u pakao“ i da je Evropa u vlasti fašista.

Dali ih je nadživeo. Nije propuštao priliku da istakne kako se sreo sa tvorcem psihoanalize, i da je od demiurga kojem duguje svoje stvaralaštvo dobio priznanje. Više od 50 godina posle susreta u Londonu, u svom poslednjem intervjuu, mesec-dva pre smrti 1989. godine, lupio je šakom o sto i teatralno istakao: „Frojd je za mene rekao da sam fanatik i savršen prototip Španca“. Bila je to poslednja javna izjava slikara koji je za sebe inače govorio: „Nadrealizam – to sam ja!“.

Autor: Dževad Sabljaković, Pariz
Odgovorni urednik: Ivan Đerković