Dogovor o istrazi nestalih umetničkih dela | Mozaik | DW | 09.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dogovor o istrazi nestalih umetničkih dela

Krajem februara 2012. u stanu Kornelijusa Gurlita u Minhenu pronađeno je na stotine slika koje su od Drugog svetskog rata važile za nestale. Sada je sa Gurlitom postignut sporazum o istrazi…

Sin trgovca umetnina, Kornelijus Gurlit potpisao je načelni sporazum, koji predviđa ispitivanje porekla svih umetničkih dela. Slobodna država Bavarska, opunomoćenik savezne vlade za kulturu i medije i Gurlitovi advokati postigli su dogovor da Gurlit uskoro dobije nazad umetnička dela za koje ne postoji sumnja da su je zaplenili nacisti, saopšteno je u ponedeljak (7.4). Zauzvrat, Gurlit će omogućiti ispitivanje porekla i vlasništva preostalih umetnički dela.

U sklopu istrage protiv Gurlita, krajem februara 2012. godine u njegovom stanu u Minhenu pronađeno je na stotine slika koje su nakon Drugog svetskog rata važile za nestale. Među njima su i brojna remek-dela. Slike je tada zaplenilo državno tužilaštvo Augsburga. Nedavno su i u Gurlitovom stanu u Salcburgu pronađene slike i crteži. Nemačke službe nemaju pristup toj kolekciji i one se trenutno nalaze na nepoznatoj adresi.

Conrad Felixmueller Paar in Landschaft

Slika „Par u prirodi“ Konrada Feliksmilera samo je jedno od stotina nestalih dela pronađenih kod Gurlita

Poreklo će biti ispitano

Za sve slike iz Gurlitovog stana u Minhenu, koje su tokom Drugog svetskog rata zaplenili nacisti, biće ispitano u čijem vlasništvu su one bile, potvrdio je Valter Šen, predsednik bavarskog Ministarstva pravde koji je učestvovao na pregovorima. „I Gurlit sada može da predloži jednog od stručnjaka koji će biti u operativnoj grupi“. Od tri predložena kandidata, šefica operativne grupe Ingeborg Bergren-Merkel izabraće jednog naučnika, kaže Šen za Dojče vele. Kompromis je postignut posle pet pregovaračkih rundi sa Gurlitovim advokatima. „Pritom je reč o dobrovoljnom sporazumu“.

Vašingtonska deklaracija iz 1988. godine obavezuje muzeje da iz svojih zbirki izdvoje ukradena umetnička dela, te ih predaju zakonitim vlasnicima, ali se ona ne odnosi na privatna lica. Ipak, u interesu Savezne republike Nemačke i Slobodne države Bavarske, bilo je da se postigne sporazum sa Gurlitom. Samo tako svetu može da se pošalje jasan signal da Nemačka ulaže napore da ukradena umetnička dela vrati njihovim vlasnicima.

Gurlitovu dobrovoljnu odluku o predaji ukradenih umetničkih dela, Šen objašnjava rastućom potrebom da se ime Gurlit rehabilituje i da on više ne bude obeležavan kao naci-trgovac umetnina. „Možda mu je i u interesu da njegova kolekcija po mogućstvu bude neukaljana“, objašnjava Šen. U narednih godinu dana planirano je da se ispitiva poreklo više stotina umetničkih dela, za koje se sumnja da su ih zaplenili nacisti. Ukoliko taj vremenski rok ne bude bio dovoljan, Gurlit je obećao da će operativnoj grupi i kasnije obezbediti pristup umetničkim delima. Troškove istraživanja preuzimaju Savezna Republika Nemačka i Slobodna država Bavarska.

Sitzende Frau von Henri Matisse aus der Gurlitt-Sammlung

Slika „Žena koja sedi“ Henrija Matisa pronađena je kod Gurlita

Dela koja niko ne traži, Gurlit dobija nazad

„Dela kod kojih istraga pokaže da su bez zahteva za restitucijom biće vraćena Gurlitu“, kaže Šen. To bi moglo da se dogodi već tokom godine. Šen ipak dodaje da za pojedina dela možda neće biti moguće u roku od godinu dana utvrditi poreklo i pronaći njihove vlasnike. U slučaju da ne bude bilo zahteva za restitucijom, godinu dana kasnije, dela će biti vraćena Gurlitu. Njegovi advokati pokazali su spremnost za potpisivanje sporazuma o restituciji, dodaje Šen. „Time žele da pokažu da je Gurlit spreman da pomogne da pravda bude zadovoljena“.

Autori: Kristina Rajman / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković