1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Dodikov referendum“ nema podršku u Srbiji?

Izjava predsednika Srbije Borisa Tadića da nikada neće podržati referendum u RS, koji dovodi u pitanje teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine, analizira se i tumači i u Beogradu.

default

Tadić

Tadić je svojom izjavom zapravo govorio o onome što nije tema, a to je neki hipotetički referendum o statusu Republike Srpske (RS). Pojedini analitičari smatraju da je Tadić na taj način samo vešto izbegao da komentariše takozvani „Dodikov referendum“ o Sudu i Tužilaštvu BiH, i da takvom formulacijom mogu biti zadovoljni i Zapad i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Pitanje koje ostaje jeste koliko će pokretanje institucije referenduma uticati na stabilnost Bosne i Hercegovine?

Referendum ugrožava stabilnost Bosne

Izjava Borisa Tadića je svakako značajna kao nedvosmislena podrška teritorijalnom integritetu Bosne i Herecegovine, ocenjuje za Dojče Vele Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose. Ali, iz tih izjava nismo mogli videti distanciranje od ideje Milorada Dodika o referendumu o sudu i tužilaštvu BiH, smatra Đukanović:

„Najavljeni referendum o sudu i tužilaštvu BiH bi zaista samo dodatno ojačao nestabilnost u Bosni i Hercegovini. Jer, ne postoji nikakav elementarni kompromis u vezi sa njegovim održavanjem. Dakle, on bi samo dodatno otežao okolnosti u Bosni i Hercegovini“.

Bosna je već nestabilna

Der serbische Präsident Boris Tadic zu Besuch in Banja Luka

Tadić i Dodik

Kada se pokrenu primedbe da najavljeni referendum ugrožava stabilnost Bosne i Hercegovine Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, skreće pažnju da Bosna ni sada nije stabilna. „Bosna je krajnje nestabilna država, i ona je to pre svega zbog megalomanije bošnjačkih i hrvatskih političara“, kaže Antić. Zbog toga sada i postoje toliki otpori najavljenom referendumu u RS, ističe Antić:

„Oko prvog referenduma, onog koji je najavljen prošle godine, koji je trebalo da potvrdi Dejtonski sporazum i koji nikad nije održan, bilo je sporno to da Republika Srpska uopšte može da organizuje referendum. I to su političari iz bošnjačkog i hrvatskog naroda shvatili kao presedan. Presedan koji bi kasnije bio iskorišćen da se organizuje pravi referendum. Kad kažem pravi to je onaj koga se oni i pribojavaju, a to je za nezavisnost. Ovaj sada nije sporan samo kao presedan, on dovodi do raskida sa tom takozvanom ’aerodromskom tradicijom’. A to je da međunarodni predstavnici na aerodromu potpišu nekakve zakone, i onda fino odu iz Bosne, a Bosnu ostave unitarnijom nego što je bila ranije“.

Dosledna spoljna politika Beograda

Politika Beograda prema BiH je u ovom trenutku jasno definisana, i mislim da tu nema nekih bitnijih promena, kaže Dragan Đukanović. Ona se pre svega zasniva na poštovanju Dejtonskog sporazuma i teritorijalnog integriteta Bosne, ističe Đukanović:

„I treća stvar koja je takođe veoma bitna, jeste činjenica da se insistira na postizanju kompromisa predstavnika tri konstitutivna naroda, dakle Bošnjaka, Hrvata i Srba, u vezi sa budućim ustavnim uređenjem Bosne i Hercegovine“.

Čedomir Antić smatra da je politika Beograda prema BiH, ali i njegova celokupna spoljna politika, „politika bankrot države“. „To je politika koja se okreće onako kako joj nalažu kreditne linije. To prema mom mišljenju nije dobro, i to sada vide svi u svetu“, ocenjuje Antić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon