Dodatni pritisak zbog ljudskih prava | Evropa | DW | 30.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Dodatni pritisak zbog ljudskih prava

Mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu ne može se postići bez poštovanja ljudskih prava i vladavine prava. Zato je neophodno da EU i SAD izvrše pritisak na Sarajevo, Beograd i Prištinu, poručuju iz „Hjuman rajts voča“.

Tokom svoje posete regionu Zapadnog Balkana, američka državna sekretarka Hilari Klinton i visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton bi, pored političkih tema, morale da regionu pošalju i jasnu poruku da je napredak u oblasti ljudskih prava neophodan kako bi Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo mogli da unaprede svoje odnose sa Vašingtonom i Briselom. Međunarodna organizacija „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch – HRW), a povodom posete šefica diplomatije SAD i EU regionu, još jednom je poslala poruku zabrinutosti zbog stanja ljudskih prava na Balkanu:

„Ljudska prava bi morala da budu visoko na agendi razgovora na Balkanu. Iako postoji potreba da se razmotri ispunjavanje političkih obaveza, i EU i SAD moraju da insistiraju na poboljšanju ljudskih prava na Balkanu“, kaže za DW Lidija Gal, analitičar za Balkan i Istočnu Evropu u HRW.

Otvorena pitanja o ljudskim pravima na Zapadnom Balkanu…

Hilari Klinton i Ketrin Ešton

Hilari Klinton i Ketrin Ešton

U HRW naglašavaju i da bi pitanje ljudskih prava trebalo da ima veću ulogu u integracionom procesu, a Lidija Gal kaže: „Mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu ne mogu biti osigurani bez poštovanja ljudskih prava i vladavine prava. Zato je od krucijalne važnosti da tokom ove posete i SAD i EU to naglase i izvrše pritisak na Sarajevo, Beograd i Prištinu kako bi oni poštovali obavezu zaštite ljudskih prava podjednako kao i političke obaveze“.

Ne želeći da umanje važnost najavljenih tema kao što su primena dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine ili podrška jedinstvenoj i suverenoj BiH, u HRW podsećaju da bi razgovori u Sarajevu, Beogradu i Prištini trebalo da uključe i pitanja kao što su okončanje političke diskriminacije u BiH, stanje romske populacije i drugih manjina u BiH, Srbiji i na Kosovu, ali i zaštita slobode medija u regionu:

„BiH mora da sprovede ustavne reforme kako bi rešila pitanje diskriminacije nacionalnih manjina, u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine. Tu je i pitanje medijskih sloboda i u Srbiji i na Kosovu, gde se novinarima i dalje preti, čak se i fizički napadaju. Koosvo posebno mora da poboljša situaciju onih Roma koji su vraćeni iz zapadno evropskih zemalja“, objašnjava Gal.

...ali i u zemljama Zapadne Evrope

Upravo je pitanje romske populacije u regionu jedna od gorućih tema razgovora i ministara unutrašnjih poslova EU, koji vrše pritisak na zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbiju i Makedoniju, kako bi se smanjio priliv potražilaca azila u zemlje šengenske zone:

„I ovde postoji jasna zabrinutost. Zemlje Zapadne Evrope koje postavljaju ovo pitanje moraju da razmisle da li zbog ovakvog pritisak na Srbiju i Makedoniju zapravo dolazi do etničkog profilisanja koje se dešava na granicama“, upozoravaju iz „Hjuman rajts voča“.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković