Dobrovoljni seljaci

Dan za Valtera Guršlera počinje rano ujutro. Još nije ni pet, a on već kreće u štalu. Ima nekoliko krava, više desetina ovaca i koza - koliko i ostali seljaci u komšiluku.

Valter živi pre svega od mleka. Ono je prvoklasnog kvaliteta i zato mu mlekare plaćaju dvostruko više nego što je uobičajeno. Sve mora da radi sam. Sinovi su zaposleni u dolini, kao zanatlije, a kući dolaze uveče. Žena mu je pre mnogo godina umrla od raka, tek je bila napunila tridesetu.

Valter doručkuje oko sedam sati, a zatim mu se pridružuje Karl Hajnc. On je visoko-kvalifikovani maser iz Nemačke, ali se već dokazao kao odličan seljak. Dobrovoljno dolazi da radi na selu, hrana i stan su besplatni, a rad težak…

„Preko interneta sam došao na ovu ideju. Prošle godine sam kupio nov kompjuter i jednostavno ukucao reči: „seljaci u planini“. Zainteresovao sam se za Šnalštal, i onda sam video udruženje ’Pomoć seljacima u planini’. Proletos sam ovde bio prvi put“, kaže Karl Hajnc.

Mora se voleti posao na selu

Monika Taler iz udruženja „Pomoć seljacima u planini“ redovno posećuje farme o kojima se ovo udruženje stara. Osnovano pre 13 godina, ono privlači sve veći broj dobrovoljnih seljaka, naročito iz Nemačke, a ti pomagači su i te kako potrebni.

„Iza svakih vrata krije se drugačiji problem. Na svaku farmu treba drugačije gledati, svaka ima svoje individualne probleme. Zato je razgovor sa seljakom bitan. Važno je da se sa njim održava veza i mi smo u stvari stalno u kontaktu sa ljudima odavde“, kaže Monika Taler.

Karl Hajc dobro radi, čak i krave izvodi na pašu, a pogled u dolinu Šnalstal nagrađuje ga za svu muku – naime, nije lako popeti se do gore.

Poslednji topli dani koriste se za seno. Ovde, na 1600 metara , zima dolazi rano. Mašine se ovde teško mogu koristiti. „Sve je to težak fizički rad“, kaže Valter. Čovek mora da voli ovaj posao i životinje. Inače, nema smisla…“

Autori: Fajt Ulrih Braun / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković