1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Do smaka sveta na Balkanu ipak nije došlo"

Poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera Iraku najčešća je tema komentara u današnjim nemačkim novinama. FAZ se osvrće i na situaciju u Srbiji godinu dana od nezavisnosti Kosova.

Mitrovica

Mitrovica

Tako list Noje osnabriker cajtung piše: „Irački predsednik Talabani i premijer Maliki odavno nude Nemačkoj prijateljstvo i tesnu ekonomsku saradnju, ali u Berlinu do sada nije bilo sluha za te ponude. Ministar Štajnmajer okrenuo je list posetom Bagdadu i tamo otvara vrata nemačkoj privredi. Kancelarka Merkel i javnost morali bi bar sada da shvate da se Štajnmajer na jesenjim izborima ne kandiduje za kancelara iz zabave. Nemačkoj privredi nije promakla činjenica da je francuski predsednik poslove sa Irakom uzeo u svoje ruke. U krajnjoj liniji vrednost tamošnjih poslova meri se milijardama evra“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

A list Frankfurter algemajne cajtung o ovoj poseti ima nešto drugačije mišljenje: „Sada je i nemački ministar spoljnih poslova našao put u Bagdad. Stigao je tamo pola godine nakon bivšeg ministra privrede Mihaela Glosa koji je mislio svojom glavom i nije čekao na smenu u Vašingtonu da bi otputovao u Irak. Štajnmajer je smatrao da sme da otputuje tek posle odlaska „otrovnog“ Buša kako se ne bi popjavio ni tračak sumnje da na bilo koji način podržava njegovu politiku. Sada svim snagama podržava Obaminu strategiju – jedino što ona trenutno predstavlja praktično produžetak one stare. Iračani će pomisliti – jaki su to prijatelji, dolaze tek kada je vazduh čist“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Najzad, minhenski list Ziddojče cajtung o poseti piše: „Koliko je bilo ispravno odbacivanje iračkog rata od strane kancelara Šredera, toliko bi pogrešno bilo ignorisati novi Irak. Nemačka možda kasno stiže u Bagdad. Ali, nemačka tehnika je na ceni u tom delu sveta. I nemačko odbijanje rata za mnoge Iračane i danas je plus. Pri tom bi trebalo biti realan – „novi demokratski Irak“ još dugo će biti zemlja suočena sa velikim problemima. I ono „demokratski“ još dugo će biti samo etiketa“, piše „Ziddojče cajtung“.

Druga velika tema je kriza automobilske industrije

O naporima da se spase Opel, koji je deo posrnulog američkog Dženeral motorsa list Vestdojče cajtung piše: „Predsednik Obama ostavio je nedelju dana da se proveri imaju li Dženeral motors i Krajsler ubedljive planove (za izlazak iz krize) ili će novac poreskih obveznika biti bačen kroz prozor. Isto to potrebno je učiniti u Nemačkoj pre nego što Opel dobije pomoć. U vreme kada su kapaciteti za 20 do 30 odsto veći od potražnje ne bi se smela državnim novcem veštački održavati na životu nijeda bolesna firma. Toliko od tržišnih principa još mora ostati na snazi. Bez finansijskog sistema privreda ne može, bez ove ili one automobilske kompanije može“, piše list „Vestdojče cajtung“.

I Fajnenšel tajms Dojčland bavi se krizom automobilske industrije, tačnije gubitkom Dajmler Benca i piše: „Samo najzdravije i najinventivnije kompanije preživeće najveću krizu automobilske industrije od Drugog svetskog rata. Dve trećine prošlogodišnjeg Dajmlerovog profita odneli su pad potražnje na domaćem i stranom tržištu i posledice avanture sa Krajslerom. Da će 2009. biti još gora najbolje se vidi po tome što se prvi čovek firme Ceče nije upuštao ni u kakve prognoze nego je obelodanio program najstrože štednje.

Uprkos svemu, Dajmler spremnije dočekuje krizu od konkurenata i iz nje bi mogao izaći kao dobitnik. Reno je prošle godine imao samo mali profit, Pežo-Sitroen je zabeležio minus, Fiat stenje pod teretom duga. U poređenju sa tim kompanijama koje su primorane da traže pomoć države, Dajmlerove finansije su još u redu.

Ako postoje proizvođači koji će preživeti krizu, a postoje, Dajmler će biti među njima. Međutim, i on će morati da se prilagodi novoj realnosti. To, na primer, znači da će mnogo više nego do sada morati da sarađuje i sa konkurentima kako bi smanjio troškove. Ta saradnja već je počela sa BMW prilikom nabavki, a moraće da bude još tešnja kada je reč o razvoju novog pogona, odnosno elektroautomobila“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Brige EU bile bi neuporedivo veće da je Kosovo ostalo u Srbiji

List Frankfurter algemajne cajtung na prvoj strani donosi veliki komentar posvećen Srbiji godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Na početku komentator podseća na prognoze o velikim potresima u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost, a onda nastavlja: „Do delimičnog smaka sveta na Balkanu ipak nije došlo. Pokazalo se da su bili u pravu svi koji su tvrdili da će u slučaju nezavisnosti doći do stabilizacije prilika. Svakako da će nova država na jugoistoku Evrope Evropskoj uniji još dugo zadavati brige, ali bi te brige bile neuporedivo veće da je Kosovo ostalo u okviru Srbije.

Proglašenje nezavisnosti nije izazvalo štetu ni u drugim regionima. Tvrdnje da je sukob Gruzije i Rusije posledica kosovske nezavisnosti su cinične i drske. Rusija je na Kavkazu pokazala da je spremna da - ukoliko joj se učini da bi to bilo od koristi - odmah zaboravi visoke principe o teritorijalnom integritetu koje je branila u slučaju Kosova. Pre nego što je ostavila Srbiju na cedilu ipak je za medveđu uslugu koju joj je učinila kupila za tričavu sumu srpsku naftnu industriju. Putin i Medvedev mogu biti zadovoljni“.

Autor podseća da su zbog proglašenja nezavisnosti pale samo dve žrtve – prilikom demonstracija u Beogradu pred očima srpske policije koja je „prema uputstvu tadašnjeg premijera Koštunice i njegovog ministra unutrašnjih poslova sve samo posmatrala“, dok je u Kosovskoj Mitrovici poginuo ukrajinski policajac u sukobu sa masom, sukobu koji je podstaknut iz Beograda. U zaključku komentara se kaže:

„To su sigurno dve suvišne žrtve. Ali, to je malo u odnosu na sva proročanstva o krvoproliću koje će uslediti posle proglašenja nezavisnosti i koje je još pre desetak godina vladalo na Balkanu. Ahtisarijeva operacija najbolje rezultate donela je u samoj Srbiji. Za Srbiju je 2008.ma – u kojoj je izgubila 1912. godine stečeno Kosovo – bila najuspešnija u novijoj istoriji. To je godina u kojoj je sa čela vlade otišao Miloševićev naslednik, nacionalista Koštunica, a ubrzo posle toga u Beogradu je uhapšen, i Hagu izručen, Radovan Karadžić koga je navodno bilo nemoguće pronaći. Bila je to godina u kojoj se podelila Radikalna stranka Vojislava Šešelja, jer nije uspela da se dokopa vlasti. Bila je to godina u kojoj je Marti Ahtisari Srbima olakšao teret prošlosti time što je postavio osnove za nezavisno Kosovo“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

  • Datum 18.02.2009
  • Autor Priredio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GwU1
  • Datum 18.02.2009
  • Autor Priredio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GwU1