Do preokreta je došlo sa Kosovom

Prodaja Opela Magni i dalje je jedna od najvažnijih tema kojima se bavi nemačka štampa, odnosno kritika ove prodaje koju finansira država. O Opelu će svakako još dugo biti reči ne samo u nemačkoj štampi, a mi se najpre osvrćemo na nemačku politiku u Avganistanu koju mnogi dovode u pitanje, nakon nedavnog naređenja nemačkih oficira da se bombarduju položaji talibana, pri čemu je poginuo i velik broj civila.

Nemačka politika nije zrela za međunarodnu scenu

U komentaru dnevnika lista Noje Vestfeliše u vezi sa debatom oko ovog bombardovanja, strogo se konstatuje:

„Nemačka politički nije sazrela za svetsku pozornicu!“

List se potom osvrće na početak ove politike:“Samo što se Nemačka 1990. ponovo ujedinila, vlada kancelara Helmuta Kola insistirala je na stalnom sedištu u Ujedinjenim nacijama. Za to je UNO tražio protiv usluge… Devedesetih godina prošlog veka još je bilo lako oceniti intervencije Bundesvera u inostranstvu kao čisto humanitarne akcije.

Do preokreta je došlo sa KOSOVOM! Nemački bombarderi aktivno su učestvovali u borbenim dejstvima na Balkanu. Nemci su opet bili važni…Nemačka rezervisanost definitivno je prestala 11. septembra 2001. terorističkim napadima na Ameriku. Nemačka više nije mogla da se drži po strani. Za vladu kancelara Gerharda Šredera kucnuo je čas istine. Više nije bilo reči o jačanju pozicije Nemačke u svetu, već o odbrani slobode na Hindukušu. Ta rečenica bivšeg ministra odbrane i danas važi, iako to tako ne vidi većina Nemaca. Zato što nemačka politika ljudima nikada nije pošteno objasnila šta radi u Avganistanu - da vodi rat!

Okončan absurdni spor

List Zidojče cajtung bavi se „približavanjem na Jadranu“ kako stoji u naslovu komentara povodom jučerašnjeg dogovora između Hrvatske i Slovenije o nastavku hrvatskih pristupnih pregovora sa EU i o nastavku pregovora o rešavanju graničnog spora. „Bio je to absurdni spor“- konstatuje ovaj list, pa nastavlja:

„Promena stava Slovenije nije došla iznenada. Ova zemlja je bila usamljena u EU zbog svog šturog stava. Na kraju je bila ugrožena politika proširenja EU, a time i stabilnost na celom Balkanu. Sporazum je bio moguć tek nakon ostavke Iva Sanadera. On se populističkim metodama, iz čisto unutrašnjopolitičkih motiva, suprotstavljao Sloveniji. Njegova naslednica Jadranka Kosor ulagala je nade u tihu diplomatiju i uz podršku švedske i austrijske vlade došlo je do približavanja.

Ostale države Balkana moraće da pričekaju

Pa ipak nije sigurno da će Hrvatska do kraja 2010. moći da okonča razgovore o pristupu EU. Ova zemlja najpre mora da reformiše korumpirano pravosuđe i da brzo privatizuje velika državna preduzeća“-zaključuje list Zidojče cajtung.

Komentator lista Folksštime iz Magdeburga, pak, smatra da će Evropska unija već iduće godine Hrvatsku primiti u svoje redove, kao 28. članicu.

„To će probuditi nade i kod ostalih zemalja Balkana, od Srbije do Albanije, koje sve žele da postanu članice Briselskog kluba. Ali, to će malo potrajati...Velik je, naime, hor glasova onih koji upozoravaju na opasnosti prevelike EU…“piše list Folksštime iz Magdeburga.

Pripremila: Mirjana Veljković

Odg. urednica: I. Ivanović