Do daljnjeg bez kopnene ofanzive

Bana je primio egipatski ministar spoljnih poslova Mohamed Kamel Amr, a danas se sastaje sa generalnim sekretarom Arapske lige Nabil al-Arabijem. Kako su saopštili diplomatski izvori iz UN, generalni sekretar UN će ove nedelje otići u Jerusalim. Novi talas nasilja počeo je prošle sedmice kada su izraelske letelice raketirale vozilo u kojem je bio vojni lider Hamasa Ahmed Said Halil al Džabari, koji je i poginuo u tom napadu izvedenom u Gazi. Martin Nesirki, portparol Ban Ki Muna, rekao je da će se generalni sekretar sastati sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, kako bi na njih uticao da postignu dogovor o prestanku vatre. Od srede, kada je počela izraelska operacija na pojas Gaze, poginulo je više od 100 Palestinaca. Tri Izrealca su poginula kada je iz pojasa Gaze na Izrael ispaljena raketa.

Privremeno odustajanje od kopnene ofanzive

Ministri u vladi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prošle noći su razmatrali predlog za postizanje primirja, ali i mogućnost pokretanja kopnene ofanzive u Gazi. Izraelski državni radio navodi da Izrael najpre želi prekid vatre u trajanju od 24 do 48 sati, kao i da sukobljene strane za to vreme razgovaraju o trajnom primirju. Prema istom izvoru, Izrael bi mogao i da ublaži blokadu pojasa Gaze. Izraelske vlasti odlučile su da privremeno odustanu od kopnene ofanzive na pojas Gaze, kako bi dale priliku diplomatskim naporima za postizanje primirja.

Obamin apel

Predsednik SAD Barak Obama pozvao je danas predsednike Egipta i Izraela, Mohameda Morsija i Benjamina Netanjahua, da razmotre načine kako da zaustave nasilje u Gazi. Obama, koji se nalazi na azijskoj turneji, podvukao je da Hamas mora da prekine granatiranje izraelske teritorije. U američku diplomatsku ofanzivu uključena je i državna sekretarka Hilari Klinton, koja je takođe sa Obamom na azijskoj turneji. Klintonova je telefonom razgovarala sa svojim kolegama u Francuskoj, Kataru i Turskoj. Obamina administracija snažno podržava izraelsko pravo na samoodbranu, navodeći samo da Izrael mora da vodi računa o civilnim žrtvama.

Spor oko rezolucije UN

Zvaničnicima u Vašingtonu su ruke delimično vezane, jer je Hamas na njihovom zvaničnom spisku terorističkih organizacija, tako da sa njima nema direktnih pregovora. S druge strane, Rusija želi da se Savet bezbednosti UN ozbiljnije uključi u novi sukob u Gazi. Američka ambasadorka u UN Suzan Rajs saopštila je sinoć da SAD neće podržati tekst rezolucije Saveta bezbednosti koji, prema oceni Vašingtona, potkopava napore za postizanje prekida vatre u Gazi. Tekst rezolucije koji je predložio Maroko, poziva na prekid neprijateljstava, a Vašington mu se protivi jer se u njemu ne pominju raketni napadi na Izrael iz pojasa Gaze.

„Opstrukcija jedne države“

Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je da je Savet ostao nem na poslednju eskalaciju sukoba zbog opstrukcije „jedne države“, koja nije dozvolila usvajanje zajedničkog saopštenja. „Jedna članica Saveta bezbednosti, siguran sam da možete pogoditi koja, jasno je stavila do znanja da nisu spremni da izađemo sa bilo kakvom reakcijom Saveta bezbednosti. To saopštenje bi, navodno, ugrozilo napore koje u regionu preduzima Egipat“, izjavio je Čurkin. U američkoj misiji pri UN niko nije želeo da komentariše izjavu Čurkina.

Hakeri rade punom parom

Od prošle srede, kada je počelo bombardovanje Pojasa Gaze, izraelska vlada je zabeležila više od 44 miliona pokušaja da se obori njena internet-strana. Ministar finansija Juval Štajnic rekao je da je jedan pokušaj i uspeo, te da je vladina internet-strana bila blokirana desetak minuta. Najviše je bilo pokušaja da se obore sajtovi izraelskog predsednika (10 miliona), ministra spoljnih poslova (sedam miliona) i premijera (3 miliona). Jedan vladin portparol rekao je da su napadi stizali iz svih krajeva sveta, ali da ih je najviše bilo sa izraelske i palestinske teritorije.

Nemačka podrška Izraelu

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele obećao je Izraelu dalju podrškui svoje zemlje. On je danas u Jerusalimu u razgovoru sa predsednikom Šimonom Peresom rekao: „Mi smo uz naše prijatelje u Izraelu. Izrael ima pravo da brani sebe i svoje stanovništvo.“ Peres se založio za ulaganje daljih napora kako bi se postiglo primirje, i naglasio da „u taboru Palestinaca postoji jedna luda i fanatična frakcija“, te da Hamas krši osnovna ljudska prava.

dapd/rtr/ap/afpd/beta/sb/idj