Do cimera na brzaka

Suzane Lindner, Tomas Begle i Sofi Gutenberger sede za stolom omiljene studentske kafane „Kelerperle“ u Vircburgu. Oni napeto iščekuju ko će im se na nekoliko minuta pridružiti za stolom. To troje studenata traže „cimera“ ili „cimerku“ za slobodnu sobu u stanu koji dele. U pozadini svira muzika, svaki sto u lokalu je zauzet. Svi na puloverima imaju čiodom pričvršćen papirić na kojemu piše što traže ili nude.

Na znak voditelja kreće akcija. Studenti imaju pet minuta vremena da upoznaju svoje potencijalne nove cimere. Voditelj tada okončava te razgovore i nudi priliku novim kandidatima da se predstave. Za sto kod Suzane, Tomasa i Sofi seo je Karl-Hajnc Daub (na slici gore). Taj 25-godišnjak želi da studira u Vircburgu i traži smeštaj koji može sebi da priušti.

„Vidio sam na ’spid-dejtingu’ dobre ponude i simpatične ljude“, kaže Karl-Hajnc, „ali veličina sobe ili cena nisu mi odgovarali“. Deset kvadratnih metara za 200 evra. Toliko za jednu studentsku sobu ipak ne želi da plaća, iako mu je troje studenata veoma simpatično.

Kao u potrazi za novom ljubavlju

To troje studenata po prvi put učestvuje na ovakom „spid-dejtingu“ za studentske sobe. Do sada su išli samo već poznatim putevima: preko oglasa, papirića sa ponuđenim telefonskim brojevima na oglasnim tablama fakulteta. Umesto da sa svakim zainteresovanim ugovore termin, u „Kelerperli“ mogu bez komplikacija da naprave uži izbor prihvatljivih kandidata. „Nama je pre svega važno da to nije samo potraga za sobom“, kaže 26-godišnja Suzane. „Među nama mora da funkcioniše i hemija“. Važno je da možemo zajedno i da sednemo, da kuvamo, povremeno da zajedno izađemo.“

Prilikom „spid dejtinga“ za sobe izbor kandidata je ogroman. Na jednog ponuđača dolazi po njih pet. „Nestašica studentskih stanova vrlo je raširen problem“, objašnjava organizatorka Kristina Helmerih. „Skoro svaki student zna koliko živaca može da ga košta potraga za smeštajem.“

Velika potražnja za stanovima u Bavarskoj

U Nemačkoj je gimnazijsko obrazovanje skraćeno sa devet na osam godina. Zato su ove godine u studentske klube sele dve generacije studenata, pa je potraga za studentskim stanovima postala još teža.

Iako je „spid-dejting“ za stanove dobra ideja, Suzane, Tomas i Sofi su svejedno malo razočarani nakon ove večeri. Skupili su doduše nekoliko telefonskih brojeva, ali još nisu našli cimera koji bi bio baš po njihovom ukusu. Stefan Hoenadel (19) je, za razliku od njih, bio uspešan. On je tražio četvrtog cimera za jedan stan u centru Vircburga. „Razgovarao sam sa četvoro ljudi i s jednim od njih se dogovorio“, raduje se Stefan.

Ali tokom „spid-dejtinga“ se ne potpisuju ugovori o iznajmljivanju. Čak i ako se studenti jedni drugima na prvi pogled izuzetno svide, niko neće uzeti sobu, a da je pre toga ne vidi. Svejedno, „Spid-dejting“ štedi vreme i novac. Ne moraju da se plaćaju oglasi i ne moraju da se sa velikim brojem ljudi dogovaraju termini za posete stanovima. Nije ni čudo da će se s tim projektom nastaviti. A onda će, nadaju se Suzane, Tomas i Sofi, i oni naći svog „cimera iz snova“.

Autor: Volfram Hanke / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković