Do bebe "veštačkim" putem

U odeljenju za genetiku na Univerzitetskoj klinici u Briselu već od sedam sati ujutru ima posla preko glave. Čekaonice su dupke pune. Pacijenti i pre svega pacijentkinje dolaze, ne samo iz Belgije, već iz Nemačke, Italije ili Portugalije. Jer Belgija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja dozvoljava tzv. preimplantacionu dijagnostiku. Tom tehnikom lekar vrši genetsku analizu oplođene jajne ćelije, pre nego što je ubaci u matericu. Pritom se u praksi među više oplođenih ćelija biraju adekvatne ćelije. Genetičarka Ingeborg Libers kaže: „Tačno je da mi izabiramo embrion, ali to činimo da bismo sprečili teška oboljenja, nikako zbog određenih karakternih osobina. Mi bismo mogli na primer da odredimo pol deteta. Mnogi ljudi nas pitaju za to, ali ja sam protiv. Uostalom muški ili ženski pol ne spada ni pod kakvu bolest. Ja radim da bih sprečila teška oboljenja, a ne da bih izabrala dete po meri roditelja.“

Svakog dana Libers i njene kolege obavljaju jednu do dve veštačke oplodnje. Samo iz Nemačke dolazi barem jedna porodica nedeljno za Brisel. Oni koji traže pomoć najčešće imaju u porodici tešku genetsku bolest i ne žele da se ona dalje nasleđuje.

Liberalni zakoni

Zakoni u Belgiji nisu samo kod preimplantacione dijagnostike liberalniji nego u ostalim državama. Postoji čitava oblast istraživanja koja se bavi temom veštačka oplodnja. Poslednjih godina sve je više klinika za one bez dece. Među njima je i Univerzitetska klinika u belgijskom gradu Luven, koja nudi široku paletu usluga. Tomas d’ Hjudž, načelnik odeljenja za veštačku oplodnju objašnjava: „Ovde nudimo sve što bi parovima moglo da ispuni njihovu želju za detetom. Od oplodnje u epruveti, direktnog ubrizgavanja sperme u jajnu ćeliju, sve oblike trećeg donatora, znači jajne ćelije, sperme i embriona.“

Sve je teže ostati u drugom stanju prirodnim putem

Parovi najpre moraju da se podvrgnu detaljnim istraživanjima. Samo one pacijentkinje koje prirodnim putem ne mogu da ostanu u drugom stanju, mogu biti veštački oplođene, a broj takvih pacijenata je sve veći, kaže D’ Hjudž: „Od 2003. imamo tri puta više posla. Većina pacijenata dolazi iz Holandije, jet tamo postoje izvesna ograničenja kod veštačke oplodnje, ali ima i pacijenata iz Nemačke i ostalih evropskih zemalja.“

Na katoličkom univerzitetu Luven, pacijenti mogu da budu samo muško-ženski parovi. U drugim centrima, na primer u Briselu, pomoć dobijaju i pojedinci i lezbejke.

6200 evra za veštačku oplodnju

Za mnoge pacijentkinje je dolazak u Belgiju, poslednja nada da će postati majke. Inače same moraju da snose troškove lečenja. A preimplantaciona dijagnostika košta brdo para. Veštačka oplodnja sa svim pregledima koji joj prethode košta 6200 evra. Tomas d’ Hjudž upozorava na komercijalizaciju i lekare koji rade na crno: „Osobe koje ne mogu da dobiju decu su često očajne. Na internetu traže pomoć i prihvataju šta im se nudi. To je pravi rizik. Potrebno je imati veću kontrolu u ovoj oblasti. Trenutno tragamo za partnerskim centrima u celoj Evropi, koji dobrovoljno žele da uspostave određene standarde u kvalitetu. To je prvi korak ka većoj kontroli kvaliteta u Evropi.“