Doživotne traume američkih ratnih veterana

Broj američkih ratnih veterana koji su do sada zatražili lekarsku, psihološku pomoć, prelazi 700.000. Polovina njih zbog se lekaru obratilo zbog težih psihičkih poremećaja poput depresije i nasilnosti. Ove brojke objavilo je Američko ministarstvo za pitanja veterana. Nije poznato koliko veterana pomoć traži ili već dobija u nevladinim organizacijama. "Postoji mogućnost da je njihov broj isto jako visok", kaže psiholog Barbara van Dalen iz Vašingtona. Ona je pre sedam godina osnovala humanitranu organizaciju "Posveti jedan sat", koja po Americi angažuje volontere da pomažu veteranima. Na internet stranici te organizacije mogu se prijaviti psiholozi, ali i laici koji jednostavno žele da pomognu. Tako bivši vojnici mogu lako pronaći partnera za razgovor koji živi u njihovoj blizini. Na ovoj se stranici do sad već prijavilo 6.000 volontera.

Puno nezaposlenih veterana

Američki veterani poslednjih godina sve više pate od posledica ratnih trauma, odnosno od sindroma koji se skraćeno zove PTSP. Do ovih smetnji dolazi zbog iskustava koja su doživeli u borbama, ali i zbog seksualnog napastovanja i silovanja u vojsci. Mnoge veterane su ovakve stvari pogodile u tolikoj meri da su završili kao beskućnici.

Barbara van Dalen kaže da je ovu inicijativu pokrenula nakon što ju je njena ćerka jednom prilikom pitala, zbog čega jedna tako bogata zemlja ima toliko veterana-beskućnika. Zvanične statistike pokazuju da je 150.000 američkih ratnih veterana bez stalnog mesta boravka. Prema pisanju lista USA Today, 13.000 beskućnika registrovanih 2010. u SAD učestvovalo je u vojnim operacijama u Iraku ili u Avganistanu. Oko 12 odsto svih američkih veterana koji su bili u vojnoj službi od 2001. godine do danas je nezaposleno.

Nepoznat je broj onih koji će ostati traumatizovani zauvek. Pretpostavlja se da većina vojnika pati od psihičkih poremećaja jer su njihove jedinice bile uključene u borbe. "Mislila sam da se danas, uz pomoć novih medija, za njih ipak nešto može učiniti", kaže Barbara van Danen. I ona je rasla kao dete veterana iz Drugog svetskog rata, a doživela je i kako su reagovali bivši vojnici koji su bili u borbama u Vijetnamu. Time Magazine ju je nedavno uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

Državne ustanove se popravljaju

Iako mnogi američki veterani pate od teških psihičkih problema u SAD, baš kao i u mnogim evropskim zemljama, nema organizovanog programa za povratnike iz ratnih operacija. Pomoć se može dobiti samo u pojedinačnim slučajevima i uz posebno odobrenje. Bivši vojnici mogu zatražiti pomoć i terapiju kod nadležnog ministarstva. Ali moraju da dokažu da je njihova bolest povezana s njihovom službom u ratnim područjima. U tom slučaju je lečenje prvih pet godina besplatno. Uz to, oni se mogu obratiti za savet jednom od 288 posebnih centara za ratne veterane, zajedno sa svojim porodicama. Ali sve se češće može čuti kako se na psihoterapije mora čekati mesecima. A to kod osoba sklonih samoubistvu može biti fatalno.

Prema jednom istraživanju, opasnost od samoubistva kod ratnih veterana je tri puta veća nego kod ostatka populacije. Vojska je u međuvremenu pokrenula programe obuke kako sprečiti posttraumatske probleme, kaže van Dalen. Ali to je sve još daleko od idealne situacije.

Podeljena mišljenja

Kako na veterane gleda američko društvo? Mnogi američki građani znaju vrlo malo o životu veterana. "Oni uživaju vrlo veliki ugled ali ne verujem da im to posebno pomaže. Među građanima često vlada pogrešno uverenje o tome šta znači biti vojnik. Zbog čega idu u vojsku, iz kakvih porodica dolaze i šta se sa njima dešava kad se vrate", objašnjava Van Dalen.

S jedne strane, mediji podržavaju predlog da vojsku treba poštovati. S druge strane, mnogi američki građani kritički gledaju na to što se dešava na ratištima na kojima se bore američki vojnici. Prema anketama, 60 odsto građana je protiv ratova u Avganistanu i Iraku i pri tomu ni vojska ne dobija pozitivne ocene.

Ni jedno ni drugo stanovište veteranima ne pomažu puno. Mnogi bivši vojnici su danas slomljeni ljudi koji će još dugo ostati traumatizovani, mnogi do kraja života.

Autori: Elizabet Fridgen / Snežana Kobešćak
Odg. urednik: Jakov Leon