1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dnevnik mrtve devojčice

Nirvana Zeljković bila je poslednje dete koje je poginulo u srpskom granatiranju opkoljenog Sarajeva. Tri meseca pre smrti, vodila je dnevnik, koji je nemačkom novinaru Peteru Minhu bio inspiracija za roman „Miris lipe“.

Dvanaestogodišnja devojčica iza sebe je ostavila iskreno, snažno i autentično svedočanstvo jednog tragičnog vremena. Ratni dnevnik Nirvane Zeljković - Nine, pisan u rokovniku koji joj je majka Zemira poklonila, nije samo dokument o njenim poslednjim mesecima, radostima, strahovima, snovima i nedaćama koje je rat nosi sa sobom, već i svedočanstvo o životu u opkoljenom Sarajevu.

Die Eltern von Nirvana Zeljkovic

Nirvanini roditelji nisu mogli da žive daleko od Nine

Ona je bila poslednje dete koje je stradalo u sarajevskom ratnom grotlu, na samom kraju najduže opsade jednog grada u istoriji čovečanstva. Tog 26. avgusta, dok se igrala u Tepebašinoj ulici u naselju Gorica, eksplozija granate ispaljene sa okolnih brda nadjačala je zvon dečjeg smeha. Jedan od gelera pogodio je Ninu koja je, nakon pet dana provedenih u komi, preminula. Tako je nestao jedan univerzum. No, u rokovniku su ostali njegovi fragmenti, ilustrovani fotografijama, crtežima i nalepnicama Petra Pana, princeza, životinjica, tenkova...

Tragična junakinja filma

Tih dana u Sarajevu je boravio i Tahir Cambis, čija majka je bila rodom iz BiH. Tahir se iz daleke, sunčane i mirne Australije, isfrustriran pristupom svetskih medija zbivanjima u BiH, obreo u opkoljenom gradu u kome je proveo poslednjih šest meseci rata. On, Alma Šahbaz i njegov australijski kamerman snimali su film o bosanskohercegovačkoj tragediji. Oni su, samo nekoliko dana pre pada te nesrećne granate, kada je Nina u svojoj kategoriji pobedila na takmičenja u latino-američkim plesovima, prisustvovali tom događaju.

Nirvana Zeljkovic

Haljina u kojoj je Nina plesala

„Ne znajući zbog čega, oni su tada najviše snimali Ninu. Posle tragedije, Tahir je došao i zatražio odobrenje da se napravi dokumentarni film o našoj ćerki. Naravno da sam bila saglasna“, seća se Zemira tih dana držeći u ruci Nininu roze plesnu haljinu, dok se niz njeno zgrčeno lice slivaju suze.

Zeljkovići su 1996. godine napustili Sarajevo i odselili se u Ameriku. Godinu dana kasnije, njihov kućni telefon nije prestajao da zvoni. Na drugoj strani žice bili su američki novinari. Razlog je bila Nina.

Film „Exile in Sarajevo“ je 1997. godine u Njujorku dobio prestižnu nagradu Emi, a pre toga je od strane australijskih filmskih kritičara bio proglašen i za najbolji dokumentarac i nagrađen na filmskom festivalu u Torontu.

Priča o sudbini sarajevske devojčice obišla je svet. Ali Zeljkovići nisu mogli da žive tako daleko od Nininog mezara i vratili su se u Sarajevo.

Od mirisa bagrema do mirisa lipe

Peter Münch schrieb das Buch über Nirvana Zeljkovic

Peter Minh

„Ja sam, na osnovu Nirvaninog dnevnika, htela da napišem knjigu ’Miris bagrema’. Htela sam da je nazovem po bagremu koji je rastao ispred naše zgrade i koji nam je pružao zaštitu i ujedno predivno mirisao. U ratu su stanari doneli odluku da se taj bagrem poseče da bi imali drva za ogrev i kuvanje. Nina je, kada je čula da bagrema više neće biti, utrčala u kuću plačući i rekla da će nam, umesto bagremovog drveta, dati svoje lutke da ložimo“, kaže Zemira.

I kao da je neka sila pokrenula univerzum da ispuni majčinu želju da ovekoveči sudbinu svoje Nirvane. Na vrata stana porodice Zeljković, u pratnji prevodioca, pokucao je novinar nemačkog „Zidojče cajtunga“ Peter Minh. Došao je u Sarajevo da bi napravio reportažu o posledicama rata na grad i ljude deset godina od završetka. Šetajući ulicama naišao je na spomen-obeležje na mestu na kome je stradala Nina. Čitav jedan dan Peter je proveo sa Nirvaninim roditeljima. Našao je i napisao dobru priču, ali ga je ona zaokupljala i posle povratka u Nemačku. Ponovo se, u želji da napiše roman, vratio u Sarajevo.

Nirvana Zeljkovic Der Duft des Lindenbaums

Miris lipe - knjiga Petera Minha

„Zaranjanje u Ninin život bilo je i lepo i veoma teško. Danima sam razgovarao sa njenom porodicom. Događalo se da smo, sedeći za stolom, svi istovremeno plakali. Nina bi na momente jednostavno oživljavala i kao da je bila tu“, priseća se Peter Minh.
Minh je roman nazvao „Miris lipe“ („Der Duft des Lindenbaums“). Miris bagrema se tako pretvorio u miris lipe koji se širio iznad groba na starom i pitoresknom muslimanskom groblju Alifakovac, tada kao i onda kada je u julskoj noći, zbog opasnosti od granatiranja i snajperske paljbe, Nirvana na njemu sahranjena.

Pismo na nemačkom i muzički CD na grobu

Tokom jednog od obilazaka Nininog mezara, porodica je našla pismo i CD sa Nininom fotografijom. Pismo je bilo na nemačkom, a napisao ga je Andre Banaš, biciklista iz Potsdama.

Još jedno dugo pismo sa detaljnim opisom intimnog doživljaja Ninine sudbine opisane u romanu, impresijama tokom obilaska Sarajeva i lokacija pomenutim u Nininom ratnom dnevniku, bilo je upućeno njenoj sestri Belmi, a još jedno, kratko, Nini.

Nirvana Zeljkovic

Spomenik ubijenoj deci opkoljenog Sarajeva

„Draga Nina, na CD-u je muzika koju sam slušao dok sam čitao roman „Miris lipe“. Knjiga je na mene ostavila jak utisak. Sedmicama nisam mogao da ne razmišljam o tvojoj sudbini. Bio sam šokiran, tužan, ljut. Bila si tako mlada i toliko toga je još bilo pred tobom. Morao sam da dođem u Sarajevo, da upoznam tvoj svet i vidim sva mesta o kojima si pisala“, napisao je Andre.

Tako je ova devojčica, jedno od 1.600 u Sarajevu ubijene dece, nastavila da živi u romanu Petera Minha, koji je kasnije preveden i na bosanski i italijanski. Autor danas živi u Tel Avivu i piše reportaže o nekoj drugoj deci, žrtvama rata, čiji položaj se, kako sam kaže, ne poboljšava. Bez obzira na opomene koje sa sobom nosi roman „Miris lipe“ i njegovi noviji izveštaji o palestinskoj deci.