Dnevnici Hitlerovog ideologa Rozenberga | Mozaik | DW | 18.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dnevnici Hitlerovog ideologa Rozenberga

Alfred Rozenberg je bio glavni Hitlerov ideolog i njegovi dnevnici su korišćeni kao dokaz na Nirnberškim procesima. Sada se nalaze u Američkom muzeju holokausta - i na internetu.

Alfred Rosenberg Tagebücher USA Washingtion FREI FÜR SOCIAL MEDIA

Rozenbergovi dnevnici u muzeju Holokausta u Vašingtonu

Nacistički zločinac Alfred Rozenberg osuđen je i pogubljen 1946. godine, a njegovi dnevnici su po završetku Nirnberškog procesa – nestali. Upravnica Muzeja holokausta Sara Blumfild i njene kolege u Vašingtonu tragali su za tim dokumentom punih 17 godina, uz pomoć detektiva, državnih tužilaca i američkih carinika. Potraga je konačno urodila plodom u junu 2013, odnosno 67 godina posle Rozenbergove smrti. „Pretpostavljali smo da se dnevnici nalaze u Sjedinjenim Državama. Uspeli smo da im uđemo u trag uz pomoć američkih institucija “, kaže Blumfildova.

Nakon kraja Nirnberškog procesa zamenik američkog tužioca Robert Kempner poneo je dnevnike sa sobom u Sjedinjene države. Doduše, on je to uporno poricao, jer je taj njegov postupak bio ilegalan. Kada je Kemper pre 20 godina preminuo, među papirima u njegovoj zaostavštini pronađene su hrpe dokumentata iz perioda nacista - ali ne i Rozenbergovi dnevnici. Naime, Kempnerova sekretarica ih je na vreme poslala jednom manje poznatom profesoru u Njujorku.

Blago za istoričare

Alfred Rosenberg Tagebücher USA Washingtion FREI FÜR SOCIAL MEDIA

Stranica dnevnika Alfreda Rozenberga

Ipak, istražitelji su pre oko godinu dana dobili informaciju koja ih je dovela do dnevnika. „To je bilo kao u krimi-romanu, i to sa srećnim krajem“, komentariše Sara Blumfild. Ona ističe da Rozenbergovi zapisi mogu da se vide i na internet stranici njenog muzeja: „Svako bi trebalo da pročita svih 425 strana ovih dnevnika. Trebalo bi da budu dostupni svima i svuda.“

Alfred Rozenberg bio je jedan od vodećih mislilaca među nacistima, i njegova teorija rasa je utrla put za holokaust. Uz to, Rozenberg je bio ministar Rajha za okupirane teritorije na istoku Evrope, i kao takav nosio deo odgovornosti za uništenje miliona Jevreja. Zbog tih zločina je u Nirnbergu osuđen na smrt vešanjem.

Njegovi zapisi iz perioda između 1934. i 1944. godine predstavljaju pravo blago za istoričare, kaže nemački istoričar u Muzeju holokausta Jirgen Mathejs.

„Krsni kum nacionalsocijalizma“

Rozenberg je zapisivao svaku pohvalu koju je dobio od Firera, kaže Mathejs: „Upijao je kao sunđer sve što je došlo od Hitlera, a što je na neki način moglo da se oceni kao pozitivno, ... svako tapšanje po ramenima, svaku pozitivnu reč“, objašnjava Mathejs.

O tome svedoči i jedna beleška iz 1936- godine, kada je Rozenberg pun ponosa zapisao da ga je Hitler u javnosti nazvao „Kumom nacionalsocijalizma.“ Mathejs ipak kaže da u Rozenbergovim dnevnicima nema velikih senzacija što se tiče perioda nacizma u Nemačkoj.

Ubeđeni nacista sve do samog kraja

Alfred Rosenberg Nationalsozialismus Rede in Berlin

Alfred Rozenberg

Istovremeno, za istoričare su fascinantni zapisi iz perioda pre i posle napada na Sovjetski Savez. Alfred Rozenberg je Hilteru davao ideološke argumente za „širenje arijevske rase na Istok“. Rozenberga su mnogi smatrali hladnokrvnim teoretičarem, ali on to ni u kom slučaju nije bio. Njegovi dnevnici, kaže Mathejs, dokazuju da je „Rozenberg bio jedna od ključnih figura i da nije pogubljen samo zbog političkih razloga“.

Međutim, oni koji čitaju dnevnike u nadi da će naći neki trag kritike ili sumnje dok se približavala propast nacizma, biće razočarani. „Toga uopšte nema. Rozenberg je do kraja života ostao siguran u vrednost tih ideja. On je bio ubeđeni nacista i to je ostao do same smrti“, kaže Mathejs..

Otkriće ovih dnevnika je u Sjedinjenim Državama izazvalo veliku medijsku pažnju. Iako je od kraja Drugog svetskog rata prošlo gotovo sedam decenija, istorija Trećeg Rajha i dalje jako interesuje američku javnost.

Autori: Martin Ganslmajer NDR / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić