Dizajnerski karasevdah Ilije Miličića

Za razliku od mnogih iz sveta mode čije su oči uprte u svetske modne piste, i koji oponašaju vodeće trendove, modni dizajner Ilija Miličić inspiraciju pronalazi u neposrednoj blizini: on posmatra svoju rodbinu, prijatelje i poznanike – svet koji njega kao čoveka migrantskog porekla, okružuje.

„Sećam se vremena kada sam kao dete provodio raspust kod bake na selu i kad su tu dolazili rođaci iz Beča. Imali su na sebi adidas-trenerke, bele čarape, patike, lančiće i prstenje. Oni su tih devedesetih bili odeveni u statusne simbole i izgledali su kao da imaju puno para“, priča Ilija o svojim prvim impresijama „gastarbajterskim“ načinom odevanja i koji će kasnije postati sastavni deo njegovog modnog izraza.

Romantika na balkanski način

Ilija nije ostao samo kod posmatranja, već je kao lajtmotiv svoje modne filozofije istakao karasevdah (patnju, čežnju, alkohol i slične pojave) – za kojim, kako bi izlečili svoja slomljena srca i bol zbog neuzvraćene ljubavi, posežu ljudi koji su ga inspirisali. Bitan element njegovih kreacija su i automobili, koji su, ističe Ilija, bitan deo identiteta tih ljudi.

„U svojoj novoj kolekciji koristio sam i materijale iz autoindustrije, koji se inače upotrebljavaju za unutrašnje uređenje automobila: štofovi za sedišta i volane. Ne bih sada sve naše ljude da trpam u isti koš, ali tamo gde sam ja odrastao u BiH, našim ljudima su veoma bitni njihovi automobili. Zato sam se i odlučio da upotrebim tu vrstu štofova.“

Zanimljivo je i to da Miličić svoje modele fotografiše ispred bordela. Oni su, kaže, njegova velika fascinacija – ali su i bitan segment života ljudi s Balkana u inostranstvu. A pored bordela, fasciniraju ga i kopije svetskih brendova koje se prodaju na pijacama u BiH.

„Više volim da kupim sebi neki ’fejk’ svetskih brendova nego original. Ta estetika sa naših pijaca toliko mi je ušla u glavu da mi je postala normalna. Meni su te pijace postale tako zanimljive da bih jednostavno tamo mogao da radim i stvara svoje kolekcije.“

Od bečke radničke četvrti do „Voga“

Ilija Miličić je devedesetih iz ratom zahvaćene Bosne i Hercegovine s porodicom izbegao u Beč. Odrastao je u radničkoj četvrti austrijske prestonice, gde se družio sa vršnjacima iz bivše Jugoslavije i Turske. Leta je provodio kod bake na selu, gde su – danas je toga svestan – počele njegove modne maštarije i putešestvija.

„Stalno sam nešto fantazirao i crtao. Posle sam se upisao na studije modnog dizajna, koji mi je odmah dobro krenuo i ispunjavao me. Inspiraciju jednostavno crpim iz onoga što vidim kod naših ljudi. Uvek me interesovalo to kako ljudi koji potiču iz neke druge sredine, uprkos prilagođavanju i integraciji, jedan deo svog identiteta uspevaju ili žele da sačuvaju.“

Miličić je najpre studirao modni dizajn na Univerzitetu u Lincu, a potom se upisao na Fakultet primenjene umetnosti u Beču, koji trenutno pohađa u klasi profesora Huseina Čajlana.

Njegova kolekcija inspirisana sudbinama, stilom odevanja i često tužnim ljubavnim pričama migranata, zapela je za oko urednicima uglednog časopisa „Vog“, nakon čega su se za tog bosansko-austrijskog dizajnera otvorile sasvim nove perspektive: „Bio sam iznenađen kad su me nazvali iz ’Voga’ s namerom da napišu članak o meni i mom radu. Ali posle toga sam upoznao brojne zanimljive ljude iz sveta mode. Moj plan je da počnem da živim od svojih kreacija. Već sada postoji interesovanje za moje modele, ali sve dok sam na fakultetu ne mogu da apliciram na postojeće konkurse za finansijsku podršku, tako da sâm moram da finansiram izradu mojih kreacija.“

Ilija trenutno za studiranje i finansiranje svog rada zarađuje radeći kao stilista u jednoj bečkoj produkciji. Trenutno, kako ističe, ima veoma malo vremena, jer se priprema za oktobarsko predstavljanje svoje nove kolekcije. Svakako da će biti zanimljive reakcije modne javnosti na dizajnerski karasevdah Ilije Miličića – satkan od bola, stajlinga ljudi s društvenih margina i industrijskih štofova.