1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Diskriminaciji Roma u Mađarskoj nikad kraja

U Mađarskoj živi oko pola miliona Roma, ili oko šest odsto populacije. Diskriminacija je svakodnevna pojava u životu Roma, a od pada komunizma je sve veća. Ekonomska kriza i uspon desničara pogoršali su situaciju.

Romska škola u Pečuju

Romska škola u Pečuju

Borci za prava Roma zahtevaju promene u načinu na koji se mladi Romi školuju. Samo tako će biti razbijen krug diskriminacije, siromaštva i nezaposlenosti. Diskriminacija Roma počinje još od njihovih školskih dana. U jednoj osnovnoj školi u Budimpešti svi đaci su Romi. To je jedna od 200 škola u Mađarskoj koje su odvojene od drugih škola. Advokat nevladine organizacije Šansa za decu, Lila Farkas, bori se protiv javne diskriminacije Roma u školama:

«Nije reč o segregaciji nametnutoj zakonom, već o faktičkoj segregaciji. U većini velikih gradova naći ćete osam do 12 škola u kojoj su svi ili skoro svi učenici Romi. Ostatak potiče iz siromašnih porodica».

Taj problem je posebno prisutan u 8. okrugu u Budimpešti, koji je poznat po siromaštvu. Nastavno osoblje u školama radije ćuti o prigovorima na račun razdvajanja romske i neromske dece, premda osećaju da je to nepravedno. U školi Lakatos Menihert skoro svi učitelji su neromi, i to je nešto što i oni priznaju da treba da bude promenjeno. Ipak oni daju sve od sebe i to u vrlo teškim uslovima:

«To je druga kultura, drugi socijalni milje».

«To je velik izazov. Svaki čas je veliki izazov.»

Ungarn Romaschule für Roma in Pecs

Nastavnici pokušavaju da zadrže smisao za šalu

Očigledno su posvećeni svom poslu, ali njima nedostaje specijalni trening kako bi izašli na kraj sa specifičnim potrebama dece. Romska deca uglavnom imaju problem s jezikom ili uopšte teškoće sa učenjem. Zbog kulturnih faktora i socijalne izolacije, samo nekoliko romske dece završi srednju školu ili gimnaziju. A to je upravo karta za pristojan posao i platu.

Romska deca jesu žrtve mađarske segregacione politike, koja se manifestuje na više načina. Neke od odvojenih škola su u oblastima sa pretežno romskom populacijom, poput osnovne škole Lakatos Menihert. Romska deca koja žive u 8. okrugu idu u lokalnu školu. Ali roditelji neromske dece šalju decu u druge škole u drugim okruzima. Još jedan način razdvajanja romske od neromske dece jeste klasifikacioni test. Otuda većina romske dece završi zajedno u istom razredu. Advokat Lila Farkas komentariše…

«Direktori škola kažu da ne može biti govora o segregaciji jer nju aktivno ne podržavaju škole ili lokalne vlasti. Jednostavno se tako namesti - da u jednoj školi Romi čine 60 do 100 odsto učenika.»

Borba protiv predrasuda se nastavlja...

Nevladine organizacije pokušavaju da se bore protiv predrasuda o Romima u Mađarskoj. Integrisanje škola sa romskom i neromskom decom jeste prvi korak ka prevazilaženju predrasuda. Jeno Kaltenbah, specijalni predstavnik za prava manjina kaže:

«Sociološka istraživanja pokazuju da između 60 i 70 odsto mađarske populacije vrlo negativno govori o Romima. Kažu da se oni znatno razlikuju od Mađara i da ne žele da se prilagode mađarskom društvu. Verovatno imaju i obeležja koja sprečavaju integraciju poput sklonosti kriminalitetu i drugim socijalno neprihvatljivim ponašanjima.»

Aktivisti za prava Roma bore se protiv segregacione politike u školama, kako u Mađarskoj tako i na evropskim sudovima, gde su i dobili nekoliko značajnih bitaka. Ipak u stvarnom životu razdvajanje Roma od neroma je jako prisutno. Otkako je stvorena vlada desnog centra, borci strahuju da će pomaci ka ukidanju segregacije postati još dalji cilj.

Autori: P. Hokenos, I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 09.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NJl5
  • Datum 09.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NJl5