1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Dinosaurusi su zapravo toplokrvne životinje?

Na dinosauruse mnogi ljudi gledaju kao na guštere. Gušteri su reptili i zato nemaju stalnu telesnu temperaturu. Od nedavno, međutim postoje indikacije da su možda bile toplokrvne životinje.

default

Nova saznanja o dinosaurusima

Da li to znači da sa gušterima i nemaju toliko sličnosti kao što se misli? Jednom naučniku je pošlo za rukom da preko gleđi zuba otkrije telesnu temperaturu dinosaurusa. Jedan jedini zub dinosaurusa može da razjasni mnoge tajne. Naučnik Tomas Titken sa Univerziteta u Bonu i njegove američke kolege su na osnovu hemijskog sastava zubne gleđi uspeli da otkriju telesnu temperaturu dinosaurusa. Ali zašto je baš gleđ omogućila to saznanje? Titken objašnjava: „Zubna gleđ je u poređenju sa kostima mnogo bogatija mineralima. Kosti nemaju pore, a zastupljenost mineralnih kristala - od kojih se sastoji zubna gleđ – je mnogo veća. Zato je gleđ veoma stabilna.“

Zube dinosaurusa Titken je dobio od muzeja. Od njih je izmrvio 0,15 grama, što je otprilike kao dva prstohvata soli. Gleđ je zatim rastopio u stoprocentnoj fosfornoj kiselini i iz toga je nastao ugljen-dioksid. Naučnici su potom ispitali tačan sastav njegovih izotopa. Pri tom su se ciljano tražili retki izotopi C13 i O18.

„Nas zanima veza izotopa ugljenika i kiseonika i to je mera za temperaturu. To će biti poznato kroz analizu putem masene spektrometrije.“

Rešenje mnogih zagonetki

Deutschland Forschung Bonn Dinosaurierzahn

Poređenjem sa današnjim životinjama istraživači tako mogu da reše mnoge zagonetke: Telesna temperatura Kamarasaurusa, velikog dinosaurusa biljoždera, koji je živeo pre oko 150 miliona godina, bila je oko 36 stepeni Celzijusa. Temperatura većeg Brahiosaurusa iznosila je čak 38 stepena. Ali to još uvek nije dovoljno da bi se dinosaurusi proglasili toplokrvnim životinjama, smatra Titken. „Vrlo je moguće da su i zbog svoje veličine i težine od 20, možda i 40 tona - imali tako visoku telesnu temperaturu. I jedan krokodil se ne ohladi istog trenutka, kada je napolju hladno.

Istraživači su zato hteli da ispitaju i manje dinosauruse, koji su se brže hladili. Ako i kod njih izmere jednako visoke telesne temperature, to će značiti da tu toplotu postižu metabolizmom. Onda su verovatno bili toplokrvni. Isto tako, istraživači su proučavali pretke dinosaurusa, kako bi saznali, kada je u toku evolucije nastupila njihova toplokrvnost. Krokodili su definitivno hladnokrvne životinje. Njihova temperatura se kreće između 15 i 28 stepeni Celzijusa.

„Krokodil je u stanju da reguliše temperaturu. Tokom noći ulazi u toplu vodu, a preko dana izlazi na sunce. Na taj način izjednačava temperaturu sa okolinom. Dakle ne zna se tačno koliko je krokodil topao. To zavisi od godišnjeg doba i dnevnih temperatura.“

Kosti koje brrzo rastu

Forscher mit Knochen des Dinosauriers Brontomerus Mcintoshi

Za razliku od današnjih reptila, dinosaurusu su imali i kosti koje veoma brzo rastu, kao današnji sisari i ptice. Reptili nemaju takve kosti. Uostalom dinosaurusi su imali brži metabolizam i brže su rasli, a kod nekih su pronađeni i krila ili njihovi ostaci, što ukazuje na srodstvo sa pticama.

Postupak analize gleđi otkriva i mnoge druge tajne, objašnjava Titken. „Može dosta toga da se sazna o ishrani životinja ili ljudi i njihovom kretanju. Dakle, na kom mestu i koliko dugo su se zadržavali. Može da se rekonstruiše tadašnja klima kao i vodeni resursi koje su koristili. Isto tako može da se ustanovi da li su bili mesožderi ili biljožderi i koju poziciju su zauzimali u lancu ishrane.“

Da li će udžbenici o evoluciji ili dinosaurusima morati ponovo da se pišu? Titken kaže: „Ne. Nije baš sve toliko revolucionarno. Još uvek nemamo nikakav dokaz za koji bi mogli da tvrdimo da pobija svo dosadašnje znanje o dinosaurusima. Ali svakako da imamo nova saznanja o telesnoj temperaturi, metabolizmu, a možda i o toplokrvnosti pojedinih dinosaurusa. Taj termometar moramo dalje da ispitujemo.“

Autori: Nina Odenius / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon