Dinar pada, cene skaču, a izbori tek dolaze

Veliki pad dinara u odnosu na evro, koji je kako se navodi na istorijskom minimumu od 110 dinara za jedan evro, izazvao je i talas zabrinutosti u Srbiji. Bojazan od opštih poskupljenja, i novog tereta kreditnih obaveza građana, ponovo je skrenuo pažnju na ekonomske probleme sa kojima se suočava Srbija. Vlasti ističu da nema razloga za paniku i brane politiku takozvanog plivajućeg kursa, ali to svejedno nije utešilo sve one kojima ne odgovaraju dramatične promene deviznog kursa. Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić obećava stabilizaciju kursa dinara, i navodi da bi godišnja inflacija ipak mogla da se zadrži na nivou od oko pet procenata.

Loše za građane i uvoznike

Stanje srpske ekonomije svakako je jedan od razloga za pad vrednosti dinara, kaže za DW ekonomski novinar Miša Brkić. Jedan od razloga je i što je misija MMF iz Beograda otišla neobavljena posla, što je bio loš signal za investitore. Sva ta nagla pomeranja kursa izazivaju veliku zabrinutost i kod građana i privrednika, ocenjuje Brkić: „Kad su građani u pitanju, naravno da se svi ljudi koji imaju kredite indeksirane u devizama odmah štrecnu i uzbude jer svako pomeranje kursa povećava njihovu ratu za otplatu kredita. Dakle, to je neugodna situacija pre svega za građane i za uvoznike. Više bi svakako trebalo brinuti za građane nego za uvoznike, ali postoji i dobra strana klizanja kursa dinara koja važi za izvoznike. Oni su prošle godine napravili istorijski rezultat u izvozu sa niskom cenom dinara.“

Lobiji utiču na kurs

U Srbiji vrednost dinara nažalost nije samo ekonomska, već i politička kategorija, ističe za DW Jelica Putniković, urednik online Balkan magazina: „Često se dešava da razni lobiji utiču na to da dođe do veštačkog održavanja kursa dinara u odnosu na evro i ostale valute. A imamo i situaciju da je bankarski sistem u Srbiji takav kakav je, i da nemamo sistem u kome je finansijsko tržište zaštićeno od nekih špekulacija.“

Kontrola inflacije

Klizanje kursa dinara ne mora da znači i automatski rast cena, smatra Miša Brkić. Poskupeće svakako uvozna roba, što je i logično, ali na rast cena u trgovinama će možda više uticati porast cena nafte na svetskom tržištu. „Ali, to su neka globalna dešavanja na koja ne možemo uticati“, kaže Brkić. Kad se tome dodaju neka predizborna obećanja političara, koji najavljuju čašćavanje birača raznim finansijskim olakšicama, Narodna banka će imati težak posao oko obuzdavanje inflacije: „Ako ona bude na nivou od oko pet procenata, to bi za Srbiju čak mogao da bude i uspeh s obzirom na ekonomsku krizu, i na predizbornu kampanju koja nažalost ove godine stiže i u Srbiju“, ocenjuje Brkić.

Dizanje cena – uslovni refleks

Dodatni problem predstavlja i neka vrsta uslovnog refleksa na srpskom tržištu, upozorava Jelica Putniković. U Srbiji jednostavno sve utiče na rast cena: ako poskupi struja, pekari odmah podignu cene hleba. Ako se podigne cena benzina, odmah skoče i cene osnovnih životnih namirnica ili robe široke potrošnje: „Psihologija pravdanja poskupljivanja svih mogućih namirnica, ili proizvoda koji su ljudima potrebni svakog dana, jednostavno je prešla u manir. I, naravno, kada nešto pojeftini, nikad se cene tih ostalih proizvoda ne vraćaju na staro“, dodaje Jelica Putniković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević