Dileme oko bezviznog režima | Evropa | DW | 11.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Dileme oko bezviznog režima

U Evropskom parlamentu vodi se oštra rasprava o mehanizmu za suspenziju bezviznog režima. Da li je to način da se „zaštite građani i vizni sistem EU“ ili „kolektivna kazna za građane Zapadnog Balkana“?

Posle dve i po godine pregovora unutar Evropske unije, Evropski parlament nalazi se pred odlukom o usvajanju mehanizma za suspenziju bezviznog režima. U „paketu“ sa dogovorom o reciprocitetu kada je u pitanju obaveza posedovanja viza za građane EU u odnosu na druge zemlje, ukoliko u četvrtak (12.09.) dobije većinu glasova u Evropskom parlamentu, mehanizam suspenzije bezviznog režima omogućiće EU da, na početku privremeno, ponovo uvede vizni režim za građane onih zemalja za koje se dokaže da zloupotrebljavaju mogućnost slobodnog putovanja. Mehanizam suspenzije mogao bi tako da bude primenjen i na zemlje Zapadnog Balkana, za koje se dokaže da iz njih u šengenski prostor ulazi veliki broj tzv „lažnih azilanata“.

Izvestilac Evropskog parlamenta zadužen za to pitanje Dijaz De Mera Garsija, naglasio je neophodnost „zaštite građana Evropske unije kroz poboljšanje viznog sistema u Uniji“, koji će, prema njegovim rečima, imati „posledice na treće zemlje“.

Evropski parlament pred odlukom o usvajanju mehanizma za suspenziju bezviznog režima

Evropski parlament pred odlukom o usvajanju mehanizma za suspenziju bezviznog režima

Bezbednosna mera ili politički instrument?

I dok su se poslanici Evropskog parlamenta iz konzervativno desnog bloka Evropske narodne partije podržali taj predlog, socijaldemokrate, liberali i zeleni su bili vrlo kritični. Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon, pozvala je kolege poslanike da u četvrtak glasaju protiv tog predloga, koga je okarakterisala kao „lošeg za celu EU i njene susede.“ Fajon je posebno kritikovala izmene kojima bi se Evropskom parlamentu uskratilo dalje učestvovanje u odlukama vezanim za slobodno putovanje.

„Postoji ogroman rizik da bi ovakav mehanizam moga da se iskoristi od strane nekih evropskih vlada kao sredstvo za dobijanje političke podrške protiv pridošlica iz susednih zemalja. Tu na prvom mestu mislim na građane Zapadnog Balkana za koje je vizna liberalizacija bila istorijski korak na njihovom putu ka EU. Time ugrožavamo ne samo ne samo budućnost vizne politike, već i politike prema susedstvu“, rekla je Tanja Fajon.

Manje „lažnih azilanata“ sa Zapadnog Balkana

U debati u Evropskom parlamentu mogla su se čuti različita mišljenja, od toga da bi suspenzija bezviznog režima predstavljala „kolektivnu kaznu za građane Zapadnog Balkana“, pa do pitanja austrijskog poslanika, Franca Obermajera, „gde nestaju putnici koji sa Zapadnog Balkana, turističkim autobusima dolaze u Austriju, a onda se ti autobusi vraćaju prazni“.

Tanja Fajon je na to dogovorila da Austrija nema najviše problema sa azilantima, upravo zbog svog dobro organizovanog sistema azila. Ona je zatim iznela i poslednje podatke Fronteksa: „Ima onih koji dolaze sa Zapadnog Balkana, ali njihov broj postaje sve manji. Vlade zemalja Zapadnog Balkana čine sve korake da to ostvare. Ovde govorimo o solidarnosti i moramo da tražimo druge načine, pogotovo kada govorimo o našem susedstvu, kako bi ove zemlje mogle da nastave svoj put ka Evropskoj uniji.“

Autorka: Marina Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković