1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dijaspora veštački održava standard u BiH

Dve milijarde američkih dolara slije se godišnje u Bosni i Hercegovinu, na osnovu finansijskih doznaka iz dijaspore. Procenjuje se da je ta cifra znatno veća, jer veliki deo novca u BiH dolazi mimo banaka.

default

Banjaluka

BiH je među pet vodećih zemalja u svetu prema visini finansijskih doznaka migranata u odnosu na bruto društveni proizvod. Čak dve milijarde dolara svake godine uđe u BiH samo preko banaka, veruje se da još najmanje toliko dođe „drugim kanalima“. Namik Alimajstorović godinama radi u Velikoj Britaniji i redovno šalje novac porodici u BiH: “Nikada dolje nisam poslao novac preko banke. Obično to ide preko prijatelja, vozača. Niko nikada nije pitao koliko recimo jedan autobus iz Nemačke donese keša."

Nail Osmancevic Journalist Bosnien und Herzegowina

Nail Osmančević

Alimajstorović je i član Svetskog saveza dijaspore BiH, koji se godinama zalaže, pored ostalog i za jače investiranje u BiH. Međutim problem je, kaže on, što je BiH specifična zemlja: “BiH je među najkorumpiranijim zemljama na svetu i kako od nekoga tražiti da ulaže u tako korupmiranu ekonomiju i tako otežane uslove poslovanja i poresku politiku. Verujte dijaspora nije vezana da emotivno ulaže novac, novac se ulaže po ekonomskim rezonima”.

Tog rezona u BiH nema. Nema jer nadležne institucije raspolažu uopštenim podacima o tome da oko milion i 400 hiljada lica koje vode poreklo iz BiH, žive van zemlje, što je jedna trećina stanovništva. U Ministarstvu za ljudska prava i izbeglice BiH izražavaju žaljenje što na desetine službenika koje plaćaju poreski obveznici nisu u stanju da odgovore na naša pitanja o ovoj temi: “Pomoćnica ministra je jedina zadužena za izjave za medije. Trenutno je na bolovanju. Meni je zaista žao što se neko od nas razbolio u vrijeme kada vama treba izjava”.

BiH živi od doznaka

Ali zbog toga postoje mnoge međunarodne organizacije u BiH, koje ionako već godinama rade poslove domaćih vlasti.

Bosnische Küche in Houston (USA) - Bosnisch-herzegowinische Diaspora

Novac se češće šalje autobusom

U Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) procenjuju da oko dve milijarde doznaka stiže godišnje u BiH, ali da je mnogo neregistrovanog novca, odnosno novca koji se ne uplaćuje preko banaka: “Kada poredite stanje privrede u BiH i standard života ljudi onda možete zaključiti, kao što je to recimo u Srbiji, da veliki dio novčanih sredstava dođe izvana, a da nije zarađen u BiH. Veliki broj porodica, što će pokazati i novi popis, ima nekoga ko je vani i ko im pomaže”, kaže Alma Šunje iz IOM-a.

Međutim zabrinjavajuće je da visina doznaka, u odnosu na ranije godine pada, na šta upozoravaju i ekonomisti. Ono što može biti pogubno za građane BiH je što će taj novac jednom nestati, kaže ekonomista Svetlana Cenić: “Ti ljudi praktično izdržavaju dobar deo stanovništva. To je ono što se mi često pitamo kako preživljavamo. Šalje se da bi se preživjelo i kako ćete to usmeriti u bilo šta. To su sve pojedinačne doznake. To pokazuje kakva smo mi država i da nas zaboli uvo što živimo na tome misleći da će to biti večno”.

Šta je dijaspora?

Procenat doznaka ranijih godina bio je i preko 25 odsto od bruto društvenog proizvoda (BDP), što samo govori da iako se radi o velikom udelu u BDP-u, postotak novčanih doznaka iz dijaspora ima tendenciju opadanja. U poslednje vreme se sve više govori o mogućem formiranju Ministarstva za dijasporu ali prema mišljenju mnogih ono ne bi ništa novo donelo. “Ministarstvo za dijasporu bi se utopilo u ostala ministarstva i malo bi moglo delovati”, slaže se publicista i član Udruženja građana povratak iz Banjaluke Nail Osmančević.

U BiH postoji i nedorečenost šta čini dijasporu, odnosno da li dijasporu predstavljaju samo ljudi koji su 60-tih godina otišli iz BiH ili u tu kategoriju spadaju i izbegli iz BiH tokom proteklog rata. Oko ovog pitanja ne mogu se složiti ni mnogobrojna udruženja koja okupljaju iseljenike iz BiH, što govori da ni unutar njih ne postoji jedinstvo, jer nacionalni osnov uglavnom čini strukturu njihovog funkcionisanja.

Autor: Dragan Maksimović
Odg. urednik: Jakov Leon