Dijaspora kao produžena ruka vladajuće elite? | Politika | DW | 06.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dijaspora kao produžena ruka vladajuće elite?

Kada na dnevni red dođu izbori, jedna od uobičajenih dilema jeste i opravdanost učešća dijaspore u političkim procesima matice, ali i izlaznost i političko opredeljenje naših ljudi koji žive u inostranstvu.

default

Izbori u Srbiji

Koliko su ljudi koji već godinama žive u inostranstvu informisani o svakodnevnim političkim aktivnostima pojedinaca za koje glasaju? Doskorašnja šefica Odseka za evropske integracije u Vladi Srbije, a sada praktikantkinja u Ministarstvu finansija Nemačke Ana Babović smatra da u dijaspori ne bi trebalo da svako ima pravo glasa, iako je to teško rešiti na sistemski način.

„Kada je reč o dijaspori i njenom učešću u političkim procesima, prema mom mišljenu to je u redu sve dok se članovi dijaspore bave politikom odnosno stanjem u zemlji iz koje dolaze. Naime, ukoliko neko živi 20 ili 30 godina u dijaspori i ne intereuje se preterano za to šta se u zemlji dešava i ne učestvuje u ne samo političkim procesima, već u bilo kom drugom smislu, onda mislim da nije opravdano da glasa na izborima. Međutim ukoliko je to neko ko je zaista aktivan u smislu čestog, svakodnevnog kontakta sa svojom matičnom zemljom, onda mislim da je sasvim u redu da to učešće i uzme. To se na žalost ne može rešiti na sistemski način.“

Neizbežno upisivanje u biračke spiskove

Deutsche Botschaft der Republik Serbien

Ambasada u Berlinu

Predsednik Nemačko-srpskog društva Mirko Jović, koji u Nemačko živi već preko 50 godina misli drugačije. „Svi mi koji smo vezani na bilo koji način za Srbiju imamo opravdanost da idemo na izbore i da postavljamo određena pitanja i utičemo na kreiranje politike.“

U skladu sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku, na izborima u inostranstvu će moći da glasaju samo oni državljani Republike Srbije koji su se u propisanom roku upisali u birački spisak diplomatsko-konzularonog predstavništva. Rok za upis istekao je gotovo mesec dana pre izbora.

Doktorantkinja prava na Humolt univerzitetu u Berlinu, Nađa Milojković želela je da iskoristi svoje biračko pravo: „Planirala sam da izađem na izbore međutim nisam se na vreme prijavila za glasanje u ambasadi. Problem je u u tome što sam već glasala u ambasadi na prethodnim izborima, ali nisam znala da treba ponovo da se prijavim za upis u birački spisak.“

Mali odziv građana?

Glasanje u konzularnim predstavništvima organizuje se samo ukoliko se za glasanje prijavi najmanje sto glasača. „Mislim da bi Srbija trebalo da poradi na uvođenu elektronskog sistema glasanja putem interneta ili glasanja poštom. U Nemačkoj ne postoje konzularna predstavništva u svim gradovima tako da verujem da nekim ljudima glasanje oduzima dosta vremena, a i novca pa se zbog toga odlučuju da ne izađu na izbore,“ smatra Nađa Milojković.

U dijaspori kao i u matici veliki je broj građana koji ne žele da izađu na izbore jer smatraju da to ne doprinosi suštinskim promenama. Pozorišna kostimografkinja Jelena Hutvelker jedna je od njih. „Ja pet godina živim u Nemačkoj i do sada za tih pet godina nisam ni jednom glasala tako da mislim da ni ovog puta neću napraviti izuzetak jer prosto ne znam koliko će to doprineti bilo kakvim promenama i ne znam za koga bih se odlučila tako da sam na žalost ipak izgubila i malo nade da će moj glas doprineti bilo čemu.“

Uvođenem prava glasa u dijaspori 2004. godine vlada Vojislava Koštunice nastojala je da iskoristi tradicionalno desno opredeljeno biračko telo dijaspore. Uvidom u rezultate popisa stanovništva iz 2011. godine i neuverljiv ukupan broj birača upisan u birački spisak koji je objavila Republička izborna komisija, ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri dijaspora ponovo biti iskorišćena kao produžena ruka vladajuće elite.

Autor: Natalija Miletić, Berlin
Odg. urednik: Jakov Leon