1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dijamanti? Krvava je to valuta!

U Sijera Leoneu je poslednjih godina zavladao mir. Ali onima koji žive od dijamanata nikako da svane. Građani ove zemlje nemaju drugog izbora. Dijamanti su „u prvom planu“, mada je učinak potrage prilično siromašan.

Svetlucavi, a skupi

Svetlucavi, a skupi

Pognutih leđa deset muškaraca stoji u vodi u jednoj iskopini rudnika Kensej. Dijamanti se ovde na površinu izvlače ašovom, kofom i sitom. Krvavi rad - za samo jedan tanjir pirinča na dan. Abubakar Dukri sanja o kakao plantaži u svom rodnom selu.

„Naravno da želim da ponovo budem farmer. Ali, nema šanse… Ko će da mi pomogne da izađem iz rudnika? Sa praznom kesom ništa se ne postiže. I zato dalje tražim dijamante“, priča ovaj radnik.

Posao zapravo ide loše već godinama. Zarade na dijamantima pripadaju prošlosti. I u ratu su dijamanti bili krvava valuta. Strani koncerni su iskoristili prelaznu fazu i od vlade, za smešne pare, kupili koncesije za eksploataciju. Često je to bilo propraćeno dobrim mitom.

Dijamanti i Sijera Leone - veza za uvek?

Privatizacija i ekstremna korupcija doveli su do toga, da je izvoz dragog kamenja činio još samo dva odsto bruto društvenog proizvoda Sijera Leonea. Pa ipak, ova zemlja zavisi od svog rudnog bogatstva. Velika je to istorijska greška, kaže Abu Brima iz organizacije za pravdu i razvoj.

„To je ogromna šteta za nas. Zavisimo od privrednog sektora koji mi sami nismo mogli da kontrolišemo. Nismo imali pojma i radili smo to što su nam strani koncerni diktirali. Tako smo pali pod kontrolu eksploatatora. To je za mene najveća sramota. Ali, tako je bilo.“

A danas?

Finansijska kriza je uticala i na tržište dragog kamenja. Cene su pale. U prvom polugođu 2009. izvoz je zvanično doneo još samo skromnih 70 miliona američkih dolara, manje od polovine u istom periodu protekle godine.

U Sijera Leoneu putevi su uništeni, nema struje. Poljoprivreda je propala. Ova zemlja uvozi skupi pirinač iz Kine i Indije, ulje iz Malezije, paradajz i luk iz Holandije. Nema ni industrije za preradu, koja bi omogućila da se proizvodi sok od manga, pomorandži ili ananasa koji rastu na sve strane. A od dijamanata više ne može da se živi. Pa ipak, ne čini se ništa.

autori: A. Gebel, M. Veljković

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 26.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JpRt
  • Datum 26.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JpRt