"Dijalog" u Kelnu
12. septembar 2007.
Privatna gimnazija Dialog u Kelnu nalazi se u neuglednom zdanju ali ipak mnogimalsuži za primer. U njoj se nastava ravnopravno odvija na turskom, nemačkom i engleskom jeziku. Novoosnovana institucija ima tek 37 učenika. Gimnazija je dobila kareditaciju države a za početak je otvorila samo odeljenja petog i šestog razreda.
Roditelji školu plaćaju 180 evra mesečno a nastavni program je propisala savezna pokrajina Severna Rajna Vestfalija. Učenici imaju 32 školska časa nedeljno a uz to učestvuju u sekcijama, praktičnim kursevima, u horu i teratarskoj grupi.
Škola je nadkonfesionalna, otvorena za oba pola i sve nacije. Religija nije bitna ali integracija jeste, kaže Alp Sarač, predsednik Saveza nemačko-turskihakademika, organizacije koja školom rukovodi. Sarač je prvi i došao na ideju o osnovianju privatne gimnazije:
«Mi smo sasvim normalna otvorena javna škola. Kod nas su dobrodošla sva deca – nemačka, turska, grčka, ruska, poljska. Svako dete ovde ima mogućnost da stekne opšte obrazovanje.»
U Kelnu polovina dece i mladih ispod 18 godina imaju migrantsko poreklo. To znači da će migranti u budućnosti činiti većinu u ovom milionskom gradu na zapadu Nemčake. Tursko-nemački akademski savez stoga planira i mešovito obdanište, osnovnu i više škole. Međutim, Tomas Jaitner, referent za migrantska pitanja gradske vlade u Kelnu protivi se preteranom jačanju privatnih škola:
«Smatram da je veoma bitno da deca zajedno uče. Za sve socijalne slojeve je bitno da društvo bude socijalno kompaktno. A za proce sučenja je bitno da nadarena i manje nadarena deca učle zajedno.»
Statistika pokazuje, inače, da samo deset odsto dece turskog porekla uspe da za srednje obrazovanje upiše gimnaziju kao najprestižniji oblik školovanja. Kritičari zato ukazuju i da će deca kojoj nemački nije maternji jezik u višejezičnim školama nemački još manje učiti.