1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

"Dijalekatski rečnik Vojvodine"

Zahvaljujući entuzijazmu nekoliko ljudi, a ne zbog nekakve osmišljene jezičke politike, od zaborava će ostati sačuvane reči kao što je “varenika”, za kuvano mleko ili rakiju, ili tipično vojvodjanski izrazi poput onoga: “Zdravo me jako boli glava”.

Dijalekti u literaturi

Dijalekti u literaturi

Kapitalni projekat "Dijalekatski rečnik Vojvodine" Matice Srpske i novosadske izdavačke kuće "Tiski cvet", uskoro će dobiti i svoju četvrtu svesku.

Za više od 20 godina istraživanja, koje je počelo 1980. godine, prikupljena je leksička gradja sa oko 300 mesta širom Vojvodine, a centralna kartoteka, u kojoj se nalaze sve do sada zabeležene reči, broji oko 150.000 zapisa iz živog govora i iz odabranih pisanih izvora, pretežno etnološke tematike. Kako ocenjuju stručnjaci, kroz ovaj projekat naša dijalekatska leksikologija pomerila se sa neslavnog mesta posmatrača onoga što se zbiva u drugim slavističkim sredinama.

Kako za DW kaže jedan od najpoznatijih lingvista u Srbiji, profesor doktor Dragoljub Petrović, koji je i rukovodilac projekta "Dijalekatskog rečnika Vojvodine", iz ovakvih rečnika se ne uči govorenju, ali oni imaju ne samo naučnu vrednost, već su na neki način i živi svedok postojanja jednog naroda na jednom tlu:

"Svaki leksikografski poduhvat važan je već po sebi zbog toga što beleži leksičko blago sa jednoga prostora. Dakle, svaki zapis o rečima, o postojanu leksike, u značajnom smislu svedočanstvo je i elemenata odredjene kulture."

Četvrta sveska rečnika biće pripremljena za nekih mesec dana, a kao što to obično biva, država, odnosno nadležna ministarstva nisu se baš pretgrli da pomognu u realizaciji ovog projekta. Profesor Petrović kaže da je ministarstvo za nauku Srbije prošle godine izdvojilo oko 370.000 dinara za projekat, što je bilo dovoljno tek da se pokrije plata jednog saradnika, od ukupno šest, koliko ih učestvuje u projektu.

Profesora Petrovića zamolili smo i da iskomentariše činjenicu da srpski jezik još uvek nema svoj rečnik, ukoliko ne računamo onaj Vukov:

"To bi moglo da ide u red nacionalnih nesreća. Vukov rečnik je praktično jedini rečnik srpskog jezika, a od Vuka mi smo tek pre četrdesetak godina dobili drugi rečnik srpskog jezika, rečnik Miloša Moskovljevića. Medjutim, zahvaljujući rigidnoj vlasti toga vremena i zahvaljujući nekim nepodobnim formulacijama i definicijama nekih odrednica, taj rečnik je bio napadnut, zabranjen i spaljen. Evo, već godinama čekamo prvi sledeći rečnik ali i on se nešto s mukom radja."

S obzirom da smo svedoci svakodnevnog runiniranja srpskog jezika, čije su kolovodje pre svega mediji i kavne ličnosti, koje se radije opredeljuju za frazeološki jezik, profesor Petrović ocenjuje da je reč o manjku jezičke kulture kod nas. On kaže da rečnici ne mogu puno pomoći u negovanju jezičke kulture, već je problem pre svega u školstvu:

"Mi nemamo čvrstu i pravu školu za pripremu i novinara i nastavnika i učenika, pošto se zapravo sa školstvom eksperimentiše, i pošto se svaki čas i sve na gore menjaju nastavni planovi... To su sve razlozi za posustajanje jezika i jezičke kulture."

Dakle, pre svega zahvaljujući entuzijazmu nekoliko ljudi, a ne zbog nekakve osmišljene jezičke politike, od zaborava će ostati sačuvane reči kao što je "varenika", za kuvano mleko ili rakiju, ili tipično vojvodjanski izrazi poput onoga: "Zdravo me jako boli glava".


E, pa nas zaista "zdravo jako boli glava" od svih nasilja nad našim maternjim jezikom koje nam svakodnevno servira naša medijska, politička i uopšte takozvana intelektualna elita!

Dinko Gruhonjić