1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Digitalne fotografije brišu sećanja?

O situaciju u Egiptu prenosimo komentar "Tagesšpigela". Izdvajamo i priču "Zidojče cajtunga" o dragocenosti uspomena, "jedinom raju iz kojeg ne možemo biti proterani". Ipak digitalne fotografije su na putu da to unište.

default

Digitalnim fotoaparatima beležimo sve, bitno i nebitno

Tagesšpigel o Egiptu piše:

„U vremenu globalizacije stigla je moderna u arapska društva - doduše u različitoj meri. Delimično ona stvara samo ostrva koja su još uvek nepovezana. Ali samo njeno postojanje dovešće do erupcija. Islamizam u smislu jedne alternativne političke i društvene organizacije izgubio je na sjaju. Ljudi su danas manje podložni ideologijama – ljudi žele dela. Čak ni Islamska revolucija u Iranu 1979. im ne služi za primer. Pre im je uzor uspeh turskih islamista koji su demokratskim putem došli na vlast, zemlji doneli privredni razvoj, a pri tom nisu ograničili slobode“.

Digitalno ništavilo

„Tuđinac u džungli slika“, naslov je teksta u Zidojče cajtungu o digitalnim fotografijama. Autor teksta se pita da li fotoalbumi izumiru i sa njima i naše uspomene?

“Sećanja su dragocena. Život prolazi, ostaje ništavilo. Tehnika nam sve više olakšava da uhvatimo trenutke. Nikada nije toliko fotografisano kao danas, nikada nije pisano toliko elektronskih mejlova. Međutim, gde su te fotografije i mejlovi? Fotoalbum je mrtav, malo je onih koji pišu pisma. Sećanja, kojima je potrebno stalno mesto, nestaju.

Altes Fotoalbum

Dosta posla oko staromodnih albuma - fotografisanje, lepljenje, objašnjavanje...

U 88 od 100 domaćinstava u Nemačkoj, postoji najmanje jedan fotoaparat; čak 36 odsto ispitanika godišnje napravi više od 1000 fotografija; 2009. prodato je 8,5 miliona digitalnih kamera. Ali šta se dešava sa fotografijama? Kakve posledice ta masa slika ima po shvatanje sopstvenog života i sposobnost da sačuvamo sećanja?

Mnoge fotografije završe u digitalnom ništavilu. Retko ko nađe vremena da ih pogleda i sortira. U najboljem slučaju i zarad brzog konzuma završe na fejsbuku ili u mejlu sa jednim kratkim pozdravom sa odmora. “Mi smo ovde”. Uostalom i kaže se da slika govori više od reči. Ali u stvarnosti tako nam je samo udobnije, i tako ne moramo da formulišemo složene i često protivrečne utiske sa putovanja. Ko se vrati sa 500 i više slika sa odmora, jeste sačuvao na memorijskoj kartici svaki obrok, svaki talas… Ali pitanje je da li je sačuvao posebnu atmosferu tog odmora – vrućinu podneva, dašak vetra, miris kokosovog ulja… Možda je sećanje u stanju, i sa mutnom slikom, da oživi sve te utiske. Ali za to mu je takođe hitno potreban njegov mračni brat: zaborav. Tek zaboravljanjem preostalih 499 fotografija možemo prizvati prošlost u sećanje.

Tuđinci u virtuelnom svetu

Manje je više - deviza koja bi posebno trebalo da važi u ophođenju prema digitalnoj fotografiji. Ali da bi se uopšte slike našeg života mogle predstaviti kao dokument jedne bigrafije, potrebno je da se nađu u fotoalbumu. Samo tako nećemo nestati na internetu kao tuđinci”.

Tekst je propraćen desetinama snimaka nepoznatih autora, koji su naslovljeni citatom francuskom romanopisca: „Sećanja ulepšavaju život, ali sam zaborav čini ga podnošljivim“. (Onore de Balzak 1799-1850)

Priredila: I. Ivanović

Odg. urednik: N. Rujević

  • Datum 30.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/107MW
  • Datum 30.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/107MW