Detroit, grad mladih i strastvenih preduzetnika

U jednoj staroj fabričkoj zgradi u Detroitu nalazi se sedište dvadesetak raznih preduzeća i kancelarija. Bilo da je reč o dizajnerima, zlatarima, internet-firmama – svi su se oni na tom mestu ujedinili u neku vrstu kreativne radionice pod nazivom „Poni rajd“ (Pony Ride). „Delimo i prostorije, ali i alat. Umesto da svako od nas kupuje svoju testeru ili neku drugu mašinu, imamo jednu i koristi je svako kome je potrebna“, kaže Kejt Bordlajn, jedna od menadžerki restorana koji se nalazi na prvom spratu „Poni rajda“. Osim toga, dodaje ona, tu se „deli i znanje“. „Onaj ko nešto zna, rado svoje znanje deli sa drugima. Ovde je uvek i čisto i uredno. Svako čisti iza sebe“, kaže Bordllajn.

Stanari „Poni rajda“ puni su energije i entuzijazma – to je fenomen koji se sve češće može primetiti kod mladih stanovnika Detroita, grada koji je zapravo važio kao grad koji umire i u kojem više nema života. Sama Kejt je pre nekoliko godina stigla u taj grad. „Kada sam došla ovde i susrela ove aktivne i fenomenalne ljude koji sa toliko strasti pristupaju svom poslu i projektima, odmah sam se osećala kao kod kuće i odlučila sam da ostanem“, kaže ona. Detroit očigledno danas nudi sasvim nove mogućnosti i prostor za rad svim kreativnim ljudima, onima koji žele nešto da promene. Kako kaže Kejt Bordllajn, u velikim gradovima kao što su Njujork ili Čikago, ne postoje tolike slobode po pitanju saodlučivanja stanovnika grada o životu u njemu.

Veliki dugovi i prazne kuće

Detroit je, naime, dugo vremena bio neka vrsta simbola privredne propasti SAD. Veliki dugovi i pad broja stanovništva bili su ono što je većina odmah povezivala sa tim gradom. Od 1950. godine broj stanovnika od oko 1,9 miliona pao je u međuvremenu na oko 700.000. Svaka četvrta kuća zjapi prazna. Ali, u poslednje vreme, mladi, talentovani stručnjaci, koji grad žele ponovno da ožive i izgrade, dolaze u sve većem broju. Mnogi dolaze čak i iz Njujorka ili Silicijumske doline.

„Onaj ko odlazi u Silicijumsku dolinu, taj ide tamo gde ga vodi krdo. Osim toga, tamo je i konkurencija izuzetno velika. A i nije pametno ići tamo kuda ide krdo, odnosno, kuda odlazi većina. Ako neko zaista nešto želi da postigne i napravi, taj treba da dođe u Detroit. Ovde su troškovi relativno niski“, kaže Džoš Linkner, invenstitor iz firme „Detroit Venture Partners“.

Detroit još uvek ima velike dugove (oko 17 milijardi dolara), ali promene su očigledne. Broj stanovnika mlađih od 35 godina je od 2000. godine do danas porastao za oko 60 odsto. Taj grad se, osim toga, nalazi i na samom vrhu liste gradova da najbržim tehnološkim rastom. „Naš cilj nije samo da dobro zaradimo već i da Detroit ponovo izgradimo i ožive“, kaže Linker. Njegova firma na primer investira u nova, inovativna preduzeća kako bi, kaže Linker „ljudi ostali ovde, a kuće se, koje za sada stoje prazne, ponovo napunile životom“.

Švajcarski satovi iz Detroita

Jedno od preduzeća koje se nalazi u Detroitu je manufaktura ručnih satova „Shinola“. Tu radi oko 15 radnika. Sitnim alatima i uglavnom samo uz pomoć lupe, oni godišnje uspeju da proizvedu oko 45.000 satova. Njihov uzor su, naravno, švajcarske firme. „Tražili smo mesto sa jakom industrijskom prošlošću u kojem se i danas oseća to nasleđe. Detroit je jedno takvo mesto. Ovde su se nekada proizvodili motori, a to radimo i mi – motore za satove. Znači, za našu manufakturu nismo mogli da pronađemo bolje mesto“, kaže osnivač „Shinole“, Žak Panis.

Najveća prednost Detroita je, prema njegovom mišljenju, upravo atmosfera koja tu vlada, takozvani „vajb“ (dobre vibracije – prim. ur). „Ljudi koji ovde žive i rade puni su strasti, ljubavi, motivacije i želje da iz ovog grada naprave one što je on bio nekada – Pariz američkog srednjeg zapada“, kaže zadovoljno i sa osmehom Panis.

Autori: M.Braun, K.Bode / Ž.Telišman
Odgovorni urednik: I. Đerković