Desnica u Srbiji – netoleratne patriote | Evropa | DW | 13.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Desnica u Srbiji – netoleratne patriote

Ako bi se uzela neka klasična podela koja važi u nekom ideološkom spektru onda bi se u Srbiji teško mogla naći desnica u parlamentu. Kolika je podrška desničarskim i antievropskim partijama i organizacijama?

Srpska desnica je uglavnom smeštena u različitim vanparlamentarnim strankama, kao i u brojnim desničarskim organizacijama. I dok se zvanično registrovane političke partije uglavnom klone ekstremnih stavova, oni su itekako prisutni kroz vrlo aktivne pokrete i udruženja građana koji pozivaju na netoleranciju i na obračun sa drugima, bilo da su to seksualne ili nacionalne manjine. Specifičnost srpske desnice jeste i to da se ona ne bavi, kao što je to slučaj u nekim zapadnim zemljama, pitanjem ekonomskih imigranata, tako da u Srbiji ne možete dobiti puno političkih poena pričom da vam neki stranci kradu posao. Ali, zato je u Srbiji i dalje veoma aktuelna debata na temu odnosa prema Evropskoj uniji i procesu pridruživanja EU.

Za ili protiv Evrope

Ako bi se uzela neka klasična podela koja važi u nekom ideološkom spektru, onda bi se u Srbiji teško mogla naći desnica u parlamentu, ocenjuje za Dojče vele Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). U Srbiji se desnica klasifikuje na osnovu nekih evropskih i antievropskih stavova, odnosno prenaglašeno nacionalnih ili anacionalnih stavova, kaže Vuković.

Protiv ulaska Srbije u EU: predsednik DSS Vojislav Koštunica

Protiv ulaska Srbije u EU: predsednik DSS Vojislav Koštunica

„Na tom nivou mi možemo da kažemo da trenutno u parlamentarnom statusu tu neku desnicu predstavlja Demokratska stranka Srbije (DSS), shodno tome šta su njihovi politički stavovi vezani za pitanje evropskih integracija i nekog odnosa prema toj posebnoj temi vezanoj za nacionalizam. Dakle, na tom nivou govorimo da je DSS desnica. Ali, vrlo teško bismo mogli da kažemo da je to klasična stranka desnice u tom nekom socijalnom smislu ili po tome šta su ključni modeli socijalne redistribucije, kao što je to slučaj sa desnicom u nekim razvijenijim zemljama. Paradoks srpske desnice je zapravo u tome što, kada pogledate njihove stavove o ekonomiji ili socijalnim programima, vidite da se oni zapravo nalaze na levici“, kaže Vuković.

Ekstremne grupacije

Kada dalje govorimo o desnici, tu sada imamo izvestan broj vanparlamentarnih stranaka ili grupacija, koje karakteriše poseban odnos prema takozvanim tradicionalnim vrednostima. To se pre svega odnosi na stavove o porodici, definisanju granica i državnosti ili na negativan odnos prema manjinama, naročito prema seksualnim manjinama, kaže Vuković. Najprepoznatljivije stranke te grupacije su Srpska radikalna stranka (SRS) i Pokret Dveri. Na kraju tog spektra su pojedine ekstremne grupacije, ističe Vuković.

„Za njih su karakteristična, recimo, različita pitanja, poput antiromskog raspoloženja, pa onda pitanje ozbiljne etničke distance prema drugim etničkim grupama, koje ne pripadaju srpskoj etničkoj zajednici, ali i kod njih srećemo takođe antievropska osećanja. Važno je ipak istaći da se negativan odnos prema Romima apsolutno ne pojavljuje kod političkih stranaka“, ukazuje Vuković.

Protesti protiv Parade ponosa u Beogradu 2010. prerasli u nasilje

Protesti protiv Parade ponosa u Beogradu 2010. prerasli u nasilje

Oko 20 odsto ekstremnih stavova

Moglo bi se reći da kod birača u Srbiji postoji prilična konfuzija o tome šta se smatra političkom desnicom, kaže za Dojče vele Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos-Stratedžik Marketinga. Tako istraživanja pokazuju da birači i sebe i svoje stranke vide od desnice do levice. Kada se tome dodaju različite desničarske, patriotske i slične organizacije, ta konfuzija postoje još veća, smatra Bogosavljević. Ipak, i pored primetne konfuzije, moguće je izneti neke procene o tome koliki uticaj i simpatije takvi stavovi imaju u javnom mnjenju i biračkom telu, kaže Bogosavljević.

„Tako da, ako gledate po stranačkim rejtinzima, to je oko deset procenata ili možda čak i manje. Kad razmišljate šta bi bilo kad bi bilo, ili kad gledate po tome koliko postoji naroda koji se slaže s nekim ekstremnim stavovima, onda dođete do toga da je ta granica negde oko 20 procenata, ali ne više od toga“, navodi Bogosavljević.

Šta je to patriotizam?

Ako pokušavamo da pojednostavimo stvari, onda se može reći da srpsku desnicu karakteriše pre svega količina tolerancije prema bilo čemu različitom, napominje Bogosavljević. Pri tome takođe kod srpske desnice dominira zbrka u glavama šta je to patriotski, kaže Bogosavljević: „Zato što se sva ta netolerancija objašnjava patriotizmom, a to prosto nije moguće. To jednostavno ne samo da bruka Srbiju, nego pravi štetu naciji u čije ime ti izgovaraš da si patriota. Niti je to tradicija ovog prostora, niti je to tako po definiciji. Biti protiv nekog drugog, ne znači biti patriota“.

Kada se meri etnička distanca, ona je ekstremno velika prema Albancima, navodi Bogosavljević. Ona je čak i u vreme ratova devedesetih bila veća prema Albancima nego prema Bošnjacima i Hrvatima. Bošnjaci i Hrvati su viđeni kao protivnici, a Albanci kao nešto niže od toga, kaže Bogosavljević. Na žalost, ista je situacija i kada je reč o odnosu Albanaca prema Srbima, ističe Bogosavljević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković