1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Desni ekstremizam – tinjajuća opasnost u Hrvatskoj

Iako u Hrvatskoj na nekoliko nivoa postoji desni ekstremizam, teret borbe protiv njega je uglavnom na civilnom društvu i medijima. Za razliku od policije, oni su spremni da ga prepoznaju i ustraju na njegovom kažnjavanju

Učesnicima Parade ponosa u Hrvatskoj potrebna je zaštita policije

Učesnicima Parade ponosa u Hrvatskoj potrebna je zaštita policije

Rasizam se u novijoj hrvatskoj istoriji ispoljava na različite načine: na fudbalskim utakmicama navijači s tribina znaju da bacaju banane na tamnopute igrače, na koncertima jedne od najvećih domaćih pevačkih zvezda obožavaoci sasvim nesmetano ističu fašističke simbole. Prošle godine sprečen je koncert nemačke neonacističke grupe „Blue Max“ u Bukovju kod Križevaca, a ove godine svet su obišle slike iz Splita u kojem je grupa građana divljački napala učesnike „Split Prajda“. To su pojave na koje društvo reaguje kampanjski i pod pritiskom građanskih udruženja i medija, ali sama država malo toga preduzima da se svemu stane na kraj.

Desni ekstremizam na dva nivoa

Marko Jurčić

Marko Jurčić

Centar za LGBT ravnopravnost desni ekstremizam u Hrvatskoj deli na neoustaštvo, koje ima oblike institucionalnog organizovanja kroz brojne političke stranke i, kako navode, poseduje nekakvu logistiku. Istovremeno, egzistira manje vidljiv neonacistički pokret koji je, za razliku od neoustaštva, definisanog nacionalnim odrednicama i Drugim svetskim ratom na području Hrvatske, orijentisan na rasnu priču. Takva vrsta ekstremizma više je vezana uz sport i prisutna je od stadiona do manje organizovanih i slabo povezanih grupa koje nemaju problem sa umrežavanjem sa sličnim grupama u Srbiji, Bugarskoj ili Velikoj Britaniji.

S tom podelom slaže se i direktor Margelovog instituta iz Zagreba, nevladine organizacije jevrejske nacionalne manjine, Alen Budaj koji smatra da u Hrvatskoj ne postoji toliko velika opasnost od neonacizma, kolika je opasnost od neoustaštva koje u ovom trenutku najorganizovanije živi na internetu. Oni koji promovišu takvu ideologiju većinom se okupljaju oko internet-stranica, foruma i „Jutjub“ kanala preko kojih distribuiraju svoje ideološke materijale.

Sve počinje u porodici

Alen Budaj

Alen Budaj

Radi se o mladim ljudima koji su već od malih nogu u svojim porodicama zaraženi „klicom“ neofašizma i neoustaštva, kaže Budaj i dodaje da ti ljudi jako dobro znaju šta je nacizam i šta znače pozivi na ubistvo jedne grupe. „Oni su toga svesni i očigledno misle da svojim radikalnim ponašanjem doprinose ovoj zajednici, baš kao što su to mislili pripadnici ustaške mladeži 1941. godine“, kaže Budaj za Dojče vele.

Najveću opasnost on vidi u hrvatskim neparlamentarnim ultradesnim strankama koje u svojim programima imaju elemente neoustaškog ekstremizma, posebno ako bi u uslovima ekonomske krize takve stranke izašle na realnu političku scenu i postale deo vlasti.

Iako smo za potrebe ovog priloga kontaktirali nekoliko osoba aktivnih u neonacističkim i neoustaškim internet-zajednicama, niko od njih ne želi iza svoje ideologije da stane punim imenom i prezimenom. Kažu, njihova bi uverenja mogla da im nanesu štetu u svakodnevnom životu, ali pri tom su sasvim sigurni u ispravnost svog razmišljanja. Kada se radi o neonacistima čije virtuelne zajednice funkcionišu u međunarodnim okvirima, nimalo ne sumnjaju u nadmoć bele rase koju treba sačuvati po svaku cenu. Isto je i sa neoustašama koje istoriju hrvatskih prostora ispisanu u proteklom veku nazivaju falsifikatom, a jedini opstanak hrvatske države vide u očuvanju i promovisanju „vrednosti“ NDH, države koja je funkcionisala pod protektoratom nacističke Nemačke.

Split, Kroatien, Gay Pride 2011, Die Kampagne gegen der Gay Pride in Split. Am 11. Juli 2011 sind 10.000 Leute auf der Straße gegangen um Gay Pride zu protestieren. Der Text: Parade der Gestank! Seid ihr dabei? Lassen wir uns zeigen was wir meinten! Foto DW/Nenad Velickovic 1. Juni 2011.

Split Kroatien Gay Pride 2011

Virtuelna druženja koriste za razmenu pisanih i video materijala, ideološka teoretisanja, a neki među njima pravi su kolekcionari zabranjenih obeležja koja se mogu nabaviti direktnom razmenom ili na internet-aukcijama.

Falsifikovanje istorije u izborne svrhe

Hrvatski građani uskoro izlaze na parlamentarne izbore kojima prethodi nikad kraća zvanična predizborna kampanja. Ali nezvanična kampanja traje već mesecima tokom koje su ekstremno desne, ali i srednje desne stranke, pokušale da izjednače antifašizam sa komunističkim režimom. Takvi pokušaji relativizacije su opasni, kaže direktor Margelovog instituta kojem je nedopustivo da antifašisti budu proglašeni zločincima.

I Marko Jurčić iz Centra za LGBT ravnopravnost misli da hrvatske vlasti rade na podelama u društvu tako što izjednačavaju zločine počinjene u Drugom svetskom ratu s komunističkom državom koja je usledila nakon toga i da se svaki put uoči izbora raspiruju strasti ekstremne desnice i levice. „Pred izbore se menja retorika, a država radi kontraproduktivne stvari“, kaže Jurčić i upozorava da pri tom izostaje svaka osuda nasilja koje se povezuje sa desnim ekstremizmom. Institucije bi, smatra on, trebale delovati na način da se zločin iz mržnje primereno kažnjava, da se postupa u skladu sa zakonima i da postoji politička osuda za svaki oblik organizovanja ili pokazivanja sklonosti prema desnom ekstremizmu.

U nastavku: Ekstremisti nesmetano ističu zabranjena obeležja

DW.COM