Desničarske stranke udružuju snage | Evropa | DW | 19.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Desničarske stranke udružuju snage

Danski desničari imaju dobre šanse na današnjim (19.11.) lokalnim izborima. Ukoliko desno orijentisane partije udruže snage, to bi moglo da ima posledice po Evropsku uniju.

Gvin Nisen deluje opušteno. Značaj Danske narodne partije (DF), ne bi trebalo preceniti. „U poređenju sa drugim desničarsko populističkim strankama u Evropi, DF predstavlja blago izdanje“, kaže glavni urednik danskog dnevnog lista „Nordšlezviger“, koji izlazi na nemačkom jeziku. Danska narodna partija nastupa umerenije od sličnih stranaka i zato predstavlja izuzetak u desnom spektru.

Nastup desničarsko populističke stranke na lokalnim izborima privlači pažnju i van granica te skandinavkske zemlje. Mogući uspeh stranke bio bi mali, ali važan signal drugim desničarskim strankama evropskih zemalja.

Okupljanje na desnom krilu

Marin Le Pen i Geert Vilders

Marin Le Pen i Geert Vilders

Šest meseci pre izbora za Evropski parlament, koji će se održati u maju sledeće godine, desničarske stranke udružuju svoje snage. Tako su se prošle sedmice u Hagu sastali holandski populista Gert Vilders i njegova francuska koleginica Marin Le Pen, sa ciljem stvaranja velike desničarske frakcije u Evropskom parlamentu. I Le Pen i Vilders trenutno u svojim zemljama beleže velike uspehe i skok popularnosti, pokazuju ankete.

Ukoliko im pođe za rukom da u novom Evropskom parlamentu oforme funkcionalnu poslaničku grupu, ne samo da će dobiti više novaca iz budžeta EU, već će imati pravo i da odlučuju o zakonima. Pomisao na to zabrinjava jer na taj način stranke evroskeptika mogle bi da ometaju ili potpuno blokiraju politički rad. Poslanička grupa u parlamentu EU mora da ima najmanje 25 poslanika iz sedam zemalja.

Različiti koreni stranaka

Politikolog Kaj Archajmer sa Univerziteta u Majncu sumnja da će desničarima poći za rukom da formiraju jaku poslaničku grupu. „Iskustva iz prošlosti pokazuju da takve partije veoma teško mogu zajednički da deluju na duge staze.“ Pre šest godina jedan takav pokušaj pao je u vodu već nakon deset meseci. Tada se političarka Alesandra Musolini, unuka italijanskog diktatora, sukobila sa pet poslanika iz Rumunije. Rumunski desničari tada su joj zamerili što je „Rome kriminalce uporedila sa čitavim rumunskim stanovništvom“.

Politikolog Kaj Archajmer sa sumnja da će desničarima poći za rukom da formiraju jaku poslaničku grupu u Evropskom parlamentu

Politikolog Kaj Archajmer sa sumnja da će desničarima poći za rukom da formiraju jaku poslaničku grupu u Evropskom parlamentu

Uzrok te bizarne svađe, politikolog Archajmer vidi u teškim ličnostima desničarskih političara. „Većinom imaju veliki ego“. Ali i različiti politički koreni koče uspešnu saradnju. Francuski Nacionalni front tako potiče iz katolički obojenog okruženja i obeležen je pro-kolonijalnim stavom. „Prvih godina postojala je i jaka veza sa francuskim desničarskim terorizmom.“ Danska narodna partija lišena je takvog istorijskog tereta i upravo zato je uzdržanija. Danska partija već je najavila da neće biti deo evropske desničarske alijanse.

Uz vešte pregovore do vlade

Postoje brojne sporne tačke. Jedna od njih je i tema slobodna trgovina. „Le Pen se postavlja protekcionistički“, kaže Archajmer. Danska narodna partija sa druge strane zastupa liberalno mišljenje kada se radi o privredi. Danske desničare ipak ne bi trebalo potceniti. „DF živi od toga što je protiv doseljavanja, ali i zbog svog antiislamskog stava.“ Ta stranka je recimo zaoštravala konflikt do koga je došlo zbog objavljivanja karikatura proroka Mohameda 2005. godine, pretvorivši taj spor u borbu za slobodu Zapada.

Danska narodna partija je tada već bila deo danskog političkog establišmenta. Od 2001. do 2011. godine podržavala je desno-liberalnu manjinsku vladu. Zato je prihvatljiva za mnoge Dance, smatra Nisen. Ankete uoči izbora pokazuju da bi u većim opštinama u zemlji DF mogla da osvoji između osam i dvanaest procenata glasova i time bude četvrta stranka po jačini. U gradu Orhusu, drugom po veličini u zemlji, prema anketama DF će osvojiti 11,7 odsto glasova. Nisen ne isključuje mogućnost da njegova stranka dođe na vlast u tom gradu i možda dobije mesto gradonačelnika.

Autori: Hajmo Fišer / Boris Rabrenović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,17237949,00.html