1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Desna strana Evrope: svugde niču „Lepeni“

Ekstremna desnica ušla u mađarski Parlament. Na regionalnim izborima u Francuskoj dobro je prošao Nacionalni front Žan Marija Lepena. U Italiji jača Lega Nord, u Holandiji raste popularnost antiislamiste Gerta Vildersa.

Ekstremni nacionalisti preuzimaju primatu u mnogim zemljama EU

Nacionalisti preuzimaju primatu u mnogim zemljama EU

Evropa raste: šengenski prostor se poslednjih godina proširio do Islanda i ukrajinske granice. Broj ljudi koji prelaze te granice veći je nego ikada. Veliki broj ljudi sebe istovremeno vidi kao građane Evrope i svoje države.

Međutim, sve su popularnije desno populističke stranke, od kojih su mnoge neprijateljski nastrojene prema strancima. Poslednjih meseci uspelo im je da u većem broju država EU zabeleže značajne pobede.

Svako ima svog Hajdera

Poslednja takva pobeda zabeležena je u nedelju Mađarskoj gde je na izborima apsolutnu pobedu odnela konzervativna stranka Fides isto tako naklonjena stereotipima neprijateljstva prema strancima kao i stranka ekstremne desnice Jobik koja je takođe zabeležila značajnu pobedu.

Volfgang Kapust, stručnjak za ekstremizam, kaže da postoje brojne razlike između pokreta u različitim zemljama: „U Skandinaviji građani protestuju zbog poreza, a nacionalisti u istočnoj Evropi padom zida pokušavaju da stvore novi identitet. U Francuskoj već dugo postoji Žan Mari Lepen, a u Austriji pokret na čijem čelu je bio Jerg Hajder.“

Mađarska: Stranka bivšeg premijera Viktora Orbana ubedljivo pobedila

Mađarska: Stranka bivšeg premijera Viktora Orbana ubedljivo pobedila

U svakom slučaju, jedna osobina spaja sve desne populiste. U vreme kriza pokušavaju da instrumentalizuju strah birača: „Desni populisti oslanjaju se na nezadovoljstvo birača. Oni nude jednostavne odgovore na složene probleme poput ekonomske situacije, nezaposlenosti ili socijalne nesigurnosti. Oni pre svega žele da uklone, oteraju ili vrate kućama, kako oni to kažu, strance i ‘druge’.“

Ne mogu da se dogovore međusobno

Zbog činjenice da ovi pokreti sebe definišu upravo ograničavanjem od stranaca, ne uspeva im da za svoje ideje pridobiju snage izvan svojih zemalja. To pokazuje i situacija u Evropskom parlamentu.

„Desni ekstremisti i populisti imaju problem sa Evropom. Oni se bore protiv nadnacionalnih političkih uređenja poput EU. Žele da zadrže identitete vlastitih zemalja. Paradoksalna je činjenica da su u Evropskom parlamentu pokušali da se spoje u jednu parlamentarnu grupu. To im nije uspelo jer su suprotnosti među njima suviše velike.“

Desni populisti često ostaju na nivou protestnih partija koje nisu sposobne za koaliciono udruživanje. Istovremeno vrše pritisak na partije desnog centra da ne gube iz vida desno orijentisane birače.

Autori: Fabian Šmit / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 13.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MtXD
  • Datum 13.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MtXD