Depolitizacija pravosuđa | Politika | DW | 13.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Depolitizacija pravosuđa

Brisel od Srbije traži da depolitizuje svoje pravosuđe i da ga od njega napravi efikasniji, nezavisniji, ali i odgovorniji sistem, koji će zaštititi i državu i građane.

„Stanje u pravosuđu, u ovom trenutku, nije na zavidnom nivou, ali ono što mi radimo i preduzimamo jeste usmereno na menjanje tog stanja“, ocenio je ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković u Briselu. On je evropske zvaničnike, Vivijan Reding, potpredsednicu Evropske komisije i komesarku zaduženu za pravosuđe, slobode i osnovna prava i Pjera Mirela, direktora za Zapadni Balkan u Direktoratu za proširenje Evropske komisije, upoznao sa koracima koje Srbija preduzima u reformi pravosudnog sistema, a samim ti i koracima koje zemlja pravi na putu približavanje EU.

„To što se reformisanje pravosuđa u Srbiji, kao glavni državni posao, poklapa sa evrointegracionim procesom, to je nešto što je za zemlju samo bonus i sreća, a nikako opterećenje“, smatra Selaković i dodaje: „Od Srbije se konkretno traži da depolitizuje svoje pravosuđe, da od njega napravi mnogo efikasniji, nezavisniji, ali i odgovorniji sistem-granu vlasti koja će državu i građane zaštititi od svake vrste samovolje i štiti njihova prava.“

Vladavina prava u „srcu“ proširenja

Selaković: Institucije moraju da dobiju 'vetar u leđa' da bi se bavile svojim poslom i lišile pristrasnog političkog uticaja

Selaković: Institucije moraju da dobiju 'vetar u leđa' da bi se bavile svojim poslom i lišile pristrasnog političkog uticaja

I dok u Briselu podsećaju da je vladavina prava u „samom srcu procesa proširenja“, a da su reforme, nezavisno i efikasno funkcionisanje sudstva „važni u tom kontekstu“, iz Beograda poručuju da Srbiji u naredna dva meseca predstoji usvajanje zakona, čijom će se primenom proširiti mreža osnovnih sudova na čitavoj teritoriji države. Radi se i na boljem definisanju disciplinske odgovornosti nosilaca pravnih funkcija, jačanju uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i na jačanju institucije.

„Institucije moraju da dobiju 'vetar u leđa' koji im je potreban da bi se bavile svojim poslom i da bi se lišile pristrasnog političkog uticaja, a sve u cilju stvaranja veće pravne sigurnosti“, kaže Selaković.

Važni koraci u cilju ostvarivanja vladavine prava u Srbiji se, i prema mišljenjima koja se mogu čuti iz Brisela, čine i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, gde se takođe očekuje donošenje nacionalne strategije.

Manjak pravde boli kao i nepravda

Povodom nedavnog potpisivanja memoranduma o saradnji specijalnih tužilaštava za ratne zločine Srbije i Bosne i Hercegovine, ministar pravde Srbije, tokom boravka u Briselu, ocenio je da je u celom regionu „manjak pravde ništa više ne boli nego nepravda“, i da ovakvi sporazumi vode stvaranju bolje klime i poverenja.

„Rane su još sveže. Ljudi koji žive i u Srbiji i u BiH izgubili su nekog svog u ratnom vihoru koji nikome nije doneo dobro. Dobro je da je ovakav ugovor potpisan i očekujem da neće ostati samo mrtvo slovo na papiru, već da će dati realne rezultate“, zaključio je Selaković.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM